Osmesi i radost ispunili dom Velimirovića

Zahvalni: Milunka Velimirović sa sinom i ćerkom

 

To je ujedno i bio povod da ih naši reporteri posete, uruče im poklone i saznaju kako su. Pristigli darovi doneli su im veliku radost, a pre svega saznanje da je neko iz daleka mislio na njih i poželeo da ih obraduje.

– Hvala dobrotvorki ko god da je. Izazvala je dečici osmeh na licu i uselila veliku radost u njihova srdašca, što niko nije uspeo već dugo vremena. Neka joj Bog podari zdravlje i neka čuva njenu porodicu za vek vekova – kaže Milunka.

U paketu dobročiniteljke bila je brižljivo spakovana odeća i obuća, posebno za decu koja nisu skrivala radost svojim veselim uzvicima. Istina, u njihovom skromnom domu nije bilo osmeha otkako je glava porodice Jovica tragično preminuo u aprilu prošle godine. Milunka i njena nejač ostali su bez igde ičega, a taj dan koji ih je zavio u crno Velimirovići nikada neće zaboraviti.

– Šta je mogao siromah? Svakog jutra kad ustanemo prvo pomislimo zašto toliko radimo kad od toga ništa ne izlazi na videlo. Vodu nismo imali, živimo u planini gde je put nikakav. Kad padne kiša, ni peške ne može da se prođe. Silne nevolje i brige kako ćemo i da li ćemo imati za ono najosnovnije oteraše mog Jovicu na večni počinak – uzdiše Milunka.

Godinu dana je prošla od tragičnog događaja. U početku su im pomagali samo čitaoci "Vesti", ali kako se njihov zli usud pročuo i u okolini, naišli su na veliku solidarnost meštana Poljanice i policijske uprave Vranje, koji su im uveli vodu u kuću sa izvora udaljenog oko 300 metara. Majka Milunka i dalje radi u Jumku, gde plate kasne i više od šest meseci. Sa bolesnim svekrom Vladom i decom čuvaju kravu hraniteljku i bave se sitnom poljoprivredom kako bi preživeli.