Osmehom prkosi bolestima i nedaćama

Bez lekova ne može ni dan: Darija sa majkom i ocem Dragišom Petrovićem

 

Nasmejano lice 13-godišnje Darije Petrović iz Banje Koviljače ne otkriva da je išta muči, ali ona već godinama vodi borbu za svoje zdravlje. Tokom proteklih nedelja završila je sedmi razred osnovne škole, a od toga je poslednje četiri godine, više bila kod lekara i po raznim bolnicama, nego kod kuće ili u školi. Boluje od više bolesti za koje u svakom trenutku mora imati lekove, a oni, ne samo što su skupi, nego ih često i nema u našim apotekama. Dodatni problem je i to što se pojavljuju novi simptomi, koje nije lako dijagnostifikovati. Dariji je u vreme našeg susreta bilo dobro, ali njena majka Gorica kaže da to, nažalost, ništa ne znači, jer za pola sata može da joj pozli.
– Darija je od rođenja imala zdravstvenih problema, koji su trajali do njene pete godine, da bi onda, naredne četiri bila zdrava bez ikakvih tegoba. Onda su od njene devete, počeli novi problemi: vrtoglavica, mučnine, povraćanja, jake glavobolje, obilna krvarenja. Stalno je kod lekara, a sve joj je lošije. Dijagnostifikovano joj je oštećenje centra za ravnotežu i epilepsija, ali nije utvrđeno koja vrsta. Boluje i od jedne vrste hemofilije sa svim faktorima ispod nule. Ima svakodnevne glavobolje, probleme sa vidom, ali i promene na štitnoj žlezdi. Po svemu sudeći, nešto nije u redu ni sa ždrelom i jednjakom, pa nam predstoje nova ispitivanja. Objašnjavam doktorima nove probleme i simptome, ali me uglavnom više ne slušaju. Za sedam dana dobije deset kilograma pa naglo smrša. U svoj toj nevolji dobro je da ona sve to stoički podnosi. Uvek je nasmejana i jednostavno je naučila da živi sa bolom – priča tužno majka Gorica, dok pokazuje gomilu dijagnoza i lekova.
Darijina iznenadna i obilna krvarenja iz nosa, desni, mogu se zaustaviti samo lekovima, koje uvek mora da ima, ali se do njih ne dolazi lako. Za zaustavljanje krvarenja pije lek "cdžklokapron"

Uvek nasmejana: Darija Petrović

, koji Petrovići ovde ne mogu da nađu. Zato starija kćerka Angelina, koja radi u Beogradu, kada porodica sakupi novac povremeno odlazi u Beč da ga kupi, a gde jedna kutija od sto tableta košta 80 evra i traje mesec dana.
– Ova četvorogodišnja borba nas je finansijski potpuno iscrpela. Svaki odlazak u bolnicu košta, zatim i nabavka lekova, a dodatni problem je to što moram da pazim na njihov sastav, jer joj ne odgovaraju svi. Prodali smo šta smo imali i sada živimo od muževljeve penzije od 43.000 dinara (oko 375 evra), ali pošto smo podigli i kredit da bismo detetu obezbedili šta treba, primamo samo 20.000 dinara (oko 175 evra). Imamo samo auto, koji smo jedva popravili da bismo mogli Dariju da vozimo do bolnice, a kada će joj trebati lekarska pomoć, nikad se ne zna. Trebali smo nedavno da idemo u Beograd na pregled, ali nismo imali novca za put, pa smo kasnili nekoliko dana. Navikli smo da živimo skromno. Važno nam je samo da imamo za njene potrebe. Najgore je tek usledilo, pošto nas je nedavna poplava dotukla – kaže Gorica.
Voda im je poplavila dvorište, pomoćne objekte, kuću i kućerak Goričine teško pokretne majke, ali je kroz temelj ušla u Darijinu sobu, gde sada od vlage otpada malter. Problem je što bolesnoj devojčici treba gotovo sterilna sredina, a soba je sada memljiva. Petrovići nemaju od čega da srede kuću, a Darija trenutno boravi u jednoj prostoriji koja je koliko-toliko isušena.
– Tu noć kada je voda krenula, prvo smo sklonili Dariju, a onda sam samo gledala da spasem lekove. Nažalost, poplava je bila brža. Dok su drugi brinuli za kuće, tražila sam način da detetu nađem lekove. Na svu sreću naišla sam na Valentinu Petrović iz lozničkog Doma zdravlja, koja je shvatila naš problem i preko Fejsbuka pustila informaciju da Dariji trebaju lekovi. Hvala svim ljudima koji su zaista brzo reagovali. Trenutno smo mirni jedan period. Najpotrebnije je da Darija ode na neku kliniku u inostranstvu, kako bi specijalisti utvrdili tačno od čega nam dete boluje. Još ne znamo gde bi to moglo da bude, niti koliko košta. Hitnije je u ovom trenutku da saniramo bar njenu sobu, kako bi mogla u njoj da boravi bez bojazni po zdravlje i život – zaključila je Gorica.