Županijski sud u Zagrebu, u nedostatku dokaza, ove nedelje prvostepenom presudom oslobodio je dvojicu Srba sa Banije, Jovana Ranića (65) i Savu Grnovića (66) koji su bili optuženi da su 4. ili 5. novembra 1991. godine u Petrinji pobili četvoročlanu porodicu Kozbašić.
Ovaj proces je prošle godine izazvao ogromnu pažnju ne samo hrvatske javnosti zato što je 4. ili 5. novembra 1991. u Petrinji pobijena cela porodica Kozbašić: Milan (39), Gordana (37) i njihova decu Alen (8) i Tamara (13).
– Na osnovu Interpolove poternice u Frankfurtu je 4. marta 2021. uhapšen Grnović koji se vraćao sa Islanda gde je jedno vreme živeo i radio. Mediji u regionu izveštavali su tada o hapšenju “monstruoznog ubice” četvoročlane porodice, od kojih je dvoje dece, a sada, posle oslobađajuće presude nijedan od tih medija još nije objavio tu informaciju. I to je ta satanizacija Srba koja već decenijama unazad traje ne samo u Hrvatskoj. Svaki optuženi Srbin je po pravilu odmah i ratni zločinac, a kada ga sud oslobodi jer za to nema dokaza, onda to više nije informacija za javnost – kaže za “Vesti” predsednik DIC Veritas Savo Štrbac.
Ovo je, prema njegovim rečima, jedan od retkih slučajeva kada je hrvatsko pravosuđe donelo presudu nakon koje oštećeni ima mogućnost da tuži Hrvatsku zbog vremena provedenog u pritvoru, ali i ljage koja mu je naneta.
– Većina predmeta u kojima se dokaže da optuženi Srbi nisu krivi završava se tako što tužilaštvo prekvalifikuje krivično delo u “oružanu pobunu” koja je bila predmet opšte amnestije. To namerno rade da ih ti nesrećni ljudi kasnije ne bi tužili – ističe Štrbac.
