Oslikavanje crkve životno delo

Naime, magistar sa Akademije za primenjenu umetnost i dizajn iz Beograda, koji već dve decenije živi i stvara u Kvebeku, na proleće će početi da radi slike velikih dimenzija (ulja na platnu) na kojima će, po kanonskim pravilima, prikazati 12 scena iz života Bogorodice i Hrista.

Skice i crteži su već urađeni, a u prvoj fazi će se raditi oltar. Za okončanje poduhvata biće potrebno četiri do pet godina, što će, naravno, zavisiti i od finansijskih mogućnosti, pa su crkvi Svete trojice donacije vernika i parohijana i potrebne i dobrodošle.

– U životu jednom imate priliku da oslikate crkvu. Izuzetno sam uzbuđen zbog ovog projekta i nadam se da će moje slike trajati kroz generacije Srba koji budu živeli u ovom gradu, provinciji Kvebek, pa i čitavoj Kanadi. Dogovorili smo se da uradim slike na platnu, a ne freske, jer takav pristup više odgovara prostoru ove crkve koja je kupljena i nije originalno građena u vizantijskom stilu, pa nema kupolu – veli umetnik.
Ivanković ističe obrazovanje u primenjenoj umetnosti (grafički dizajn) kao ključ svoje kreativnosti.

– Mi smo učili finese crtanja i to lako prenosim u slikarski postupak. Zapravo, mi smo na akademiji izučili zanat, jer se tome davao veliki značaj. Na Zapadu prvenstvo ima umetnički senzibilitet, a zanat, to bazično znanje, nije toliko naglašen. Možda baš zato iz nekog inata insistiram na figurativnom slikarstvu (ženski torzo, ženski portret) jer toga ovde gotovo da i nema – govori Ivanković dok nam objašnjava faze svog umetničkog delovanja.

– Već desetak godina okrenut sam isključivo slikarstvu, iako sam po dolasku u Kanadu prvenstveno radio kao dizajner. Setim se često profesora Stjepana Filekija, koji nam je predavao pismo, a mi smo to kao studenti malo potcenjivali. On nam je rekao da ćemo prvu pogaču pojesti od njegovog predmeta. Tako je i bilo. Kad sam stigao u Kanadu prvi posao mi je bio pri "National Film Bordu" i tu sam iskoristio znanje stečeno na časovima profesora Filekija. Kao i svi emigranti, i ja sam prvo morao da steknem neku materijalnu osnovu pa da onda počnem da se bavim nadgradnjom: u mom slučaju da slikarskim jezikom izrazim ono što hoću. Moje slike nisu dekorativne, teme kojima se bavim imaju ideju.

Umetnik naglašava da je u njegovom stvaranju vrlo važan permanentan rad, kontinuitet slikanja. Na taj način jedna ideja prelazi u drugu, pa se može reći da u njegovom slikarstvu postoji centralna tema, nit koja se provlači kroz celokupni opus. Naravno, neke stvari se menjaju, sazrevaju, odbacuju ili nastavljaju.

Pored ženskog tela kao teme, jabuka se javlja na mnogim Ivankovićevim platnima kao likovni elemenat, ali i kao simbol. Kao voće iz raja, jabuka je večna, a u Kvebeku, gde umetnik planira da dočeka i svoje pozne dane, jedino je voće koje uspeva. Čest motiv na njegovim platnima jeste i pevac, odnosno kresta kao erotični simbol, znak muškosti i erotike. Taj elemenat vrlo je efektan i naslikan je lepim, živim i snažnim bojama.

U svom studiju umetnik drži časove. Uči svoje studente slikarskim tehnikama (kompozicija, crtež i boje) velikih majstora, od renesanse do danas, i pokušava da ih nauči zanatu, da im prenese svoje ogromno znanje.

– Volim rad sa studentima, jer kad predajem i ja učim, otkrivam nove stvari. Ta interakcija je uvek nova i uzbudljiva, a strpljenju sam se naučio davno, još kao profesor u grafičkoj školi.

I dok polako priprema novu izložbu slika, na proleće u Montrealu, Ljubomir Ivanković ima i jednu neostvarenu želju: da izlaže u Beogradu, tamo gde je umetnički počeo i stasao. Svestan je da je organizovanje izložbe u Srbiji dosta komplikovano jer radi uglavnom velika platna, ali bi bilo zanimljivo, smatra on, da tamošnjoj publici pokaže svoje slike, skice i crteže, zapravo svoje delo, a samim tim i sebe, drugačijeg i potpunijeg nego što je bio kada je stvarao u Srbiji.