Stres ne utiče isključivo na mentalno stanje ljudi, u većini slučajeva odražava se i na kožu. Što ste više izloženi stresu, to je veća verovatnoća da ćete dobiti osip.
Prema podacima Američke dermatološke akademije, koprivnjača, poznata i kao urtikarija, je svrab koji može da varira u veličini i pojavi se bilo gde na telu.
– Koprivnjača izgleda kao da je došlo do oticanja mesta uboda komarca. Manifestuje se u vidu natečenih crvenih ili ružičastih fleka na koži – navodi Rejčl Nazarian, dermatolog iz Njujorka.
Osim pojave koprivnjače, takozvani stresni osip mogao bi da izgleda kao psorijaza, ekcem ili rozacea. Najverovatnije će se pojaviti tamo gde je telo najtoplije ili gde postoji određena vrsta pritiska, kao na primer, na ramenima, struku ili naborima ruke.
Svi doživljavaju stres, tako da su stresni osipi i koprivnjača izuzetno česti. Žene imaju veću šansu da dobiju stresni osip, a ponekad ne nastaje sve dok ne napune 30, 40 ili 50 godina.
Zašto telo reaguje na stres na ovaj način?
Kada ste pod stresom, nivo kortizola u vašem telu se povećava. To dovodi do povećanje proizvodnje viška masnoće koja može da prouzrokuje nastanak akni i ubrzavanja reakcije histamina na telo ili oslobađanja upalnih hemikalija zbog kojih se često osećate neprijatno.
Nažalost, na koji način taj odgovor histamina rezultira osipom ili pojavom drugih stanja još uvek nije poznato.
– Ne znamo kako i zašto koža reaguje na hormone stresa, ali ta veza nije direktna. Možda ne znamo zbog čega se taj okidač dogodi, ali znamo kako da popravimo situaciju – kaže Nazarian.
Lečenje stresnog osipa
Srećom, stresni osipi su prolazni i mogu nestati u roku od 24 sata. Međutim, ukoliko se često javljaju ili vam stvaraju velike probleme, preporučuje se korišćenje lekova. Kortizonska krema takođe može da pomogne. U takvim situacijama preporučuje se i izbegavanje nošenja pripijene odeće oko područja na kom se nalazi osip.
Ukoliko ubrzo ne primetite poboljšanje, neophodno je posetiti dermatologa jer bi to mogao da bude znak da se nešto drugo događa. Možda vam jednostavno treba drugi ili “jači” lek.
– Postoje i ljudi kojima su potrebni jači lekovi za kontrolu oslobađanja histamina. Neka područja imaju tanju kožu koja se lako može umiriti, poput ruku ili nogu. Međutim, delovi sa čvrstom kožom, kakva je na stopalima, mogu zahtevati detaljnije tretiranje – smatra Nazarian.
Takođe važno je imati na umu da možete da radite na prevenciji osipa. Izbegavanje stresa koliko god je to moguće, i više šetnje može da pomogne. Vaša koža, ali i um će vam biti zahvalni.
