Osam porodica iz Turske, koje čini ukupno 14 osoba, ove godine je dobilo status izbeglica na Kosovu.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova, oni su među više od 130 osoba iz Turske, koje su status izbeglica dobile od 2018. godine.
Advokat sa Kosova Ljeotrim Sulja, koji navodi da je pružio pravnu pomoć za oko 150 državljana Turske, kaže da je većina njih povezana sa pokretom “Hizmet”, turskog muslimanskog klerika Fetulaha Gulena. Ovaj pokret je zvanična Ankara proglasila terorističkom organizacijom (FETO) a Gulena optužila da je organizovao pokušaj puča u Turskoj 2016. godine.
Radio Slobodna Evropa (RSE) je razgovarao sa jednom osobom, koja je na Kosovu dobila status izbeglice i koja je potvrdila da se protiv nje u Turskoj vodi politički progon. Nije želela detaljnije da govori na tu temu i zatražila je da se njen identitet ne otkriva, te je kazala da se na Kosovu “ne oseća bezbedno”.
Kosovo je u martu 2018. uhapsilo i deportovalo šest turskih državljana koji su radili u privatnoj školi “Mehmet Akif” u Prištini. Pre hapšenja i deportacije oduzeta im je boravišna dozvola na Kosovu. Svi uhapšeni su u međuvremenu u Turskoj osuđeni na ukupno 56 godina i sedam i po meseci zatvora.
Kako se stiče kosovsko državljanstvo?
U međuvremenu, na Kosovu njihovo hapšenje i deportaciju istražuje Specijalno tužilaštvo, zbog sumnje da je proces propraćen desetinama prekršaja.
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova su za RSE pojasnili da strani državljani dobijaju pravo na status izbeglice na osnovu Zakona o azilu i na osnovu međunarodnih konvencija
“Većina njih [državljana Turske] je zaposlena u institucijama (Kosova). Neki imaju i privatne biznise”, navodi se u odgovoru MUP-a, ali nisu precizirali u kojim institucijama su zaposleni.
Prema zvaničnim podacima, tokom 2020. godine je 28 turskih državljana podnelo zahtev za dobijanje statusa izbeglice na Kosovu, u 2019. ih je bilo 27, a u 2018. godini je podneto 76 zahteva.
Na osnovu informacija koje ima RSE, neke od ovih osoba su se izjasnile kao pristalice pokreta bivšeg imama Fetulaha Gulena, koji već dugi niz godina živi u egzilu u SAD.
“Pred policijom za migraciju su rekli da su gulenisti”, rekao je jedan zvaničnik MUP-a uz zahtev da mu se ne otkrije identitet.
Strani državljani ili osobe bez državljanstva, na Kosovu mogu da dobiju status izbeglice, ukoliko ispunjavaju kriterijume za tako nešto.
Na osnovu Zakona o azilu, izbeglicom se smatra osoba koja iz opravdanog straha može biti proganjana zbog svoje rase, vere, nacionalnosti, političkog uverenja ili pripadnosti određenoj društvenoj grupi, da van zemlje državljanstva nema mogućnosti ili zbog straha, ne želi da koristi zaštitu te zemlje, ili lice bez državljanstva koje, s obzirom da se nalazi izvan zemlje prethodnog redovnog boravka iz istih gore navedenih razloga, nema mogućnost ili zbog straha, ne želi da se vrati u tu zemlju.
Na osnovu istog Zakona, izbeglica može da bude i osoba bez državljanstva, koja nema regulisano mesto boravka iz gore navedenih razloga ili osoba koja zbog straha ne želi da se vrati u određenu zemlju.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova, na osnovu zakona, nekoj osobi dodeljuje i boravišnu dozvolu čim dobije status izbeglice. Boravišna dozvola traje najmanje tri godine uz mogućnost produžetka. Na osnovu Zakona, status izbeglice može biti promenjen ukoliko za to postoje razlozi, odnosno ukoliko neka osoba ugrožava državnu bezbednost ili javni poredak.
Iz MUP-a navode da ima još zahteva za status izbeglica, koji su u procesu razmatranja.
Da li su bezbedni na Kosovu?
Direktor Saveta za zaštitu sloboda i ljudskih prava iz Prištine Bedžet Šalja kaže da su državljani Turske na Kosovu bezbedni, i da jedino ukoliko odu u Crnu Goru, Srbiju ili Albaniju u putu mogu da budu uhapšeni, izručeni ili kažnjeni.
On ponavlja da su državljani Turske sigurni dok su na teritoriji Kosova, da većina njih negde radi, i da se radi i na spajanju porodica. Državljani Turske, koji su dobili status izbeglice na Kosovu žive u privatnim kućama a ponekad su i pod nadzorom organa za sprovođenje zakona.
Pojedini političari iz redova turske zajednice na Kosovu, uglavnom iz Demokratske partije Turaka, prethodno su uputili pozive kosovskim institucijama da Gulenov pokret proglasi terorističkom organizacijom, ali to nije učinjeno.
