U zborniku “Jasenovački logor – saslušanja srpskih izbeglica”, nalazi se i izjava tada 44-godišnjeg Steva Simića iz Cepelišta kod Petrinje koju je dao 9. aprila 1942. godine. Simić je jedan od preživelih logoraša Jasenovca, ali je i neko ko je preživeo pakao logora u Gospiću u koji je stigao sa grupom zarobljenih Srba iz svog kraja 28. jula 1941. Stevo je i jedan od svedoka stradanja Srba na Velebitu.
Vezani žicom
“Sutradan, 29. jula 1941, svi oni koji su sa mnom doterani iz Petrinje u Gospić, osim mene, te Kalinić Milana, Nikoliš Jove, Relić Živka i Sablić Jovana, povezani su i odvedeni u Velebit. Ustaše su svakodnevno u Velebit odvodile po dva transporta Srba iz kaznione u Gospiću. Jedan transport odvodili su pre podne, a drugi posle podne. U svakom transportu bilo je oko 500 Srba. Koliko god ih je dnevno iz kaznione u Gospiću odvođeno u Velebit, toliko ih je novih pristizalo u Gospić. Svaki dan bi ustaše sve one Srbe, koje su odredili za transport u Velebit postrojili u dvorištu, povezali ih čvrsto žicom dva po dva, zatim ih zajedno vezali jednim dugačkim lancem i tako ih onda odvodili. O odvedenima u Velebit nije se nikada ništa saznalo, ali je potpuno sigurno, da su svi tamo ubijeni i da su odvedeni sa tom svrhom. Ja sam se spasao tako što bi se svaki put, kada bi morao da idem u transport u Velebit, sakrio iza neke daske u avliji. Tako su se spasavali od smrti u Velebitu i napred navedeni Kalinić, Nikoliš, Relić i Sablić”, ispričao je Stevo Simić.
On je objasnio da je u zatvoru boravilo između dve i tri hiljade zatvorenika, od kojih i između 200 i 300 žena i dece. Svaki od njih bi, i to ne svaki dan, dobijao po tanjir čorbe od pasulja i 250 grama hleba.
Ovaj svedok navodi da su upravnik zatvora i sami čuvari bili korektni prema zatvorenim Srbima. Međutim, ustaše su, kako navodi “vršile strašna nasilja”.
“Ustaše su Srbe dnevno tukli sa kundacima, štapovima i volovskim žilama. Jedno jutro ustaše su dovele u ćeliju u kojoj sam se nalazio osam Srba iz Gospića, među kojima i tri brata Počuča. Nas je u ćeliji već pre toga bilo 18. Kada su ustaše ušle u ćeliju sa žilama i štapovima i sve nas od reda tukli, a po doteranim Srbima iz Gospića još su osim toga gazili nogama, te im čupali kosu.”
Predvorje pakla
Ovaj svedok je naveo da je i u zatvoru bilo ubijanja.
“Bilo je slučajeva klanja Srba u samoj kaznioni. Tako sam ja jedne večeri video, kako su ustaše iznele iz jedne ćelije dvojicu Srba, koje su pre toga u ćeliji zaklali. Jednog Srbina ubili su iz puške kod česme u avliji, pa su i toga izneli mrtvog iz kaznione. Sa ovom trojicom mrtvih izveli su i jednog živog, te ih sve zajedno automobilom nekud odvezli. Jednog dana, sećam se dobro da je bila nedelja, oko 10 sati pre podne, jedan Srbin seljak iz okoline Jajca u Bosni koji se nalazio u avliji zatvora sa mnogo drugih Srba, odjednom je poludeo i počeo da viče: ‘Dajte mi dovedite moju decu, da ih vidim – živeo kralj Petar!’ Ustaše su se na to uzbunile, iznele na avliju strojne puške, hteli su sve da nas streljaju. Međutim, upravnik kaznione je tog seljaka odveo u ćeliju, a ustaše su se tada umirile. Ovog seljaka ustaše su iste večeri zaklale u ćeliji i njegov leš zamotale u plahtu i iznele iz kaznione.”
Stevo Simić je 21. avgusta 1941. iz Gospića prebačen u logor Jastrebarsko.
“U Jastrebarskom smo bili smešteni, nas 185 Srba, u podrum vlastelinskog dvorca, dok su ostali Srbi iz Gospića direktno otpremljeni u logor u Jasenovac. Židovi, Hrvati i žene bili su smešteni na prvom spratu iste zgrade i po avliji. Stražu nad nama čuvale su ustaše, koje su s nama vrlo loše postupale. Mnoge su tukli štapovima. Mi Srbi, koji smo smešteni u podrum vlastelinskog dvorca nismo uopšte dobijali hranu, već su nam hranu davali Židovi, koji su od svojih kuća dobijali pakete.”
Simić navodi da su 1. septembra 1941. svi Srbi i deo Jevreja otpremljeni za Jasenovac, dok je u logoru Jastrebarsko ostao deo zarobljenih Jevreja, Hrvata i žene. To je bilo tek predvorje pakla…
Likvidacija vladike
Stevo Simić navodi da je u periodu kada se nalazio u logoru u Gospiću video i odvođenje za Velebit tadašnjeg episkopa gornjokarlovačkog Save (Trlajića) koga je SPC 1998. proglasila za sveštenomučenika.
“Poznato mi je da je sa jednim transportom odveden u Velebit i episkop iz Plaškog Trlajić Sava sa još nekoliko sveštenika, koje ne poznajem. Znam isto, da je odveden iz Gospića u Velebit i Crljenica, bivši narodni poslanik za srez ludbreški, te profesor Sablić Pero iz Karlovca. Imena ostalih ne znam”, ispričao je Jović.
Vladika Sava je uhapšen 17. jula 1941. u Plaškom zajedno sa još trojicom srpskih sveštenika i 13 uglednih Srba. Najpre su ih sve držali i mučili u jednoj štali, a onda vezali lancima i 19. jula prebacili u Gospić. Vladika je na Velebit odveden sa oko 2.000 Srba.
“Spremte se spremte…”
Stevo Simić je ispričao da je dolazeći u Gospić prošao istovetnu ustašku torturu kao i Petrinji, u kojoj su ustaše od zarobljenih Srba tražili da pevaju “Spremte se, spremte četnici”, tokom koje bi ih tukli.
“Na železničkoj stanici dočekale su nas i preuzele ustaše iz Gospića. Kada su nas vodili od železničke stanice do kaznione u Gospiću silili su nas opet da pevamo pesmu ‘Spremte se spremte četnici’ i još neke srpske pesme. Mi smo morali da pevamo, a ustaše su nas tukle. Frankovačka rulja je u Gospiću to gledala i odobravala.”
