Titula prvaka Druge državne lige Zapadne Australije ostala je neostvareni san, ali Beli orlovi uzdignutog čela i čistog obraza mogu da upišu ovu sezonu kao jednu od najuspešnijih u poslednjih nekoliko godina.
U Velikom finalu, odigranom na stadionu SC Perta, držali su se hrabro i bili ravnopravni sve do 73. minuta, kada je jezičak na vagi prevagnuo na stranu ove godine dominantnih Šamrok roversa – 1:3 (1:1).
Prvi loš znak u uzbudljivoj fudbalskoj večeri bila je povreda prvog strelca Orlova Ase Sipitsa. Sjajni Englez je pokušao da stegne zube i odigra najvažniji meč sezone, ali je na zagrevanju obnovio povredu “zarađenu” samo tri dana ranije u polufinalu protiv Vaneru sitija.
Trener Slobodan Bobi Despotovski je morao da tumba sastav neposredno pred početak susreta, a rival je već u 4. minutu iskoristio konfuziju u redovima srpskog tima i došao do prednosti.
Posle velike gužve na desnom boku odbrane Dajanele, lopta se odbila na ivicu kaznenog prostora gde je potpuno zaboravljeni Ženg raspalio prema golu, a njegov projektil pogodio u nogu štopera Milana Vulina i prevario nemoćnog golmana Livingstona, koji je i u finalu menjao stanardnog čuvara mreže Bena Perija.
Samo što su Orlovi uspostavili balans na terenu – još jedna povreda! Iz igre je morao jedan od ključnih igrača tima Skot Barker, što je bio novi težak udarac za tim trenera Despotovskog, koji je već bio oslabljen neigranjem Perija i Sipitsa, kao i Slobodana Vulina, Leslija Mari i Angela Dejkovskog. Ipak, u igri se ovaj ogroman hendikep nije osetio jer se 11 momaka na terenu borilo lavovski, ostavljajući poslednji atom snage za uspeh kluba.
Takav pristup igri se isplatio u poslednjim trenucima prvog poluvremena, kada je Miki Vujačić sjajnom dubinskom loptom pronašao Krisa Rizidisa na petercu Šamroka, a spretni napadač uspeo da je grudima primiri i desnom nogom ubaci u mrežu rivala za 1:1. Izjednačenje u najboljem mogućem trenutku još više je ohrabrilo igrače Dajanele, koji su prvih 15 minuta nastavka bili možda i konkretniji suparnik.
Međutim, posle tačno čas igre povredio se i zamenik kapitena Milan Vulin i ubrzo ogromnoj volji nije mogao da nastavi meč. Favorit je polako počeo da pravi prevagu, sve dok u 73. minutu rezervista Parker nije umakao Ognjenoviću i Vujačiću i doveo Roverse u novu prednost. Pokušavali su Orlovi i dalje da se održe u meču, ali je energije polako ponestajalo, što je u 85. minutu iskoristio Dijaz i postavio konačnih 3:1.
Na kraju, Orlovima su pripale srebrne medalje, ali je prema govoru tela i izrazima njihovih lica tokom ceremonije posle meča bilo jasno da su očekivali i verovali da mogu više.
Ali, u sezoni u kojoj je sve poremetila pandemije kovida-19, ali i u kojoj su Orlovi i cela srpska zajednica izgubili velikog stručnjaka Ratka Roda Banjca, koji je iznenada preminuo u 60. godini, i to srebro sija zlatnim sjajem. I Banjac je tamo gore sigurno ponosan na svoje hrabre i odvažne momke. Bravo, Orlovi!
Roversi stvarno najbolji
Šamrok roversi su zasluženo osvojili duplu krunu, jer su tokom cele sezone bili ponajbolji tim u ligi. Čak i kada je reč o međusobnim duelima Orlova i Roversa, bilans je apsolutno na stranu rivala. U prvom delu prvenstva Šamrok je pobedio Dajanelu sa 4:1, a zatim u doigravanju, kada je liga podeljena na gornji i donji dom, pobedili su srpski tim sa 3:2, iako su Orlovi tada vodili sa 2:0.
Konačno, u finalu su zabeležili i treću pobedu u međusobnim mečevima i odneli kući šampionski pehar.
Upisali se u istoriju
Na najsvetlijim stranicama klupske istorije Orlova ostaće zabeleženo da su u finalu igrali: Tomas Livingston, Džošua Eplbi, Miki Vujačić, Milan Vulin (od 61. Vladimir Olujić), Džejson Stepanovski, Lijam Merigan, Bojan Stefoski (od 42. Nikola Žmukić), Skot Barker (od 24. Milan Ognjenović), Stiven Musonda, Kris Rizidis, Nikolas Riveros Norato. Na klupi su bili i Ognjen Radonić i Majkl Rizidis, a zbog povreda su izostali Asa Sipits, Slobodan Vulin, Ben Peri, Lesli Mari i Angel Dejkovski.
