Video-snimak na kom jedna od Majki Srebrenice, Fadila Mujić otvoreno govori o zločinu počinjenom nad Srbima u selu Kravica 7. januara 1993. godine, mogao bi da bude osnov za pokretanje novog, trećeg krivičnog procesa protiv Nasera Orića, komandanta muslimanskih snaga u Srebrenici tokom rata 1992-1995. godine. Ovo za “Vesti” tvrdi jedan od najiskusnijih pravnika u ovoj oblasti, Miodrag Stojanović, koji je i među advokatima generala Ratka Mladića i zastupnik više desetina Srba optuženih pred Sudom BiH.
Video-snimak u kome članica Majki Srebrenice, Fadila Mujić priča o tome kako su tekle pripreme za napad na Kravicu, ali i kako je sa još nekoliko stotina žena učestvovala u tom napadu, a zatim i pljački imovine, izazvao je nepodeljene, oštre reakcije javnosti u Republici Srpskoj. Inicijativi Udruženja žena žrtava rata Republike Srpske u kratkom vremenu se priključilo još nekoliko nevladinih organizacija iz ovog entiteta, koje su zatražile hitnu reakciju Tužilaštva BiH.
Miodrag Stojanović kaže da je sam video- snimak intervjua Fadile Mujić sasvim dovoljan da Tužilaštvo BiH bez prijave, a po službenoj dužnosti, pokrene predistražne, takozvane operativno-tehničke radnje.
– U slučaju da Tužilaštvo to ne učini po službenoj dužnosti, tu mogućnost ima i MUP RS, ali i bilo ko od oštećenih pojedinaca (članova porodica žrtava) može da podnese krivičnu prijavu i zatraži sprovođenje adekvatne istrage – kaže Miodrag Stojanović.
On objašnjava da bi se u tom slučaju istraga vodila protiv komandanata muslimanskih jedinica u Srebrenici, na čelu sa Naserom Orićem.
Nema abolicije
– Postoji zabluda da je Naser Orić aboliran krivice za ratne zločine počinjene u zoni njegove odgovornosti, ali to nije tačno. On ni u Haškom tribunalu, a zatim u postupku koji je usledio pred Sudom BiH zapravo nikada nije bio optužen za napad na Kravicu i druga srpska sela u Podrinju, već isključivo po osnovu komandne odgovornost zbog ubistva i zlostavljanja više srpskih civila u nekoliko zatvora koji su se nalazili u Srebrenici. U situaciji kada je Haški tribunal ukinut, a Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove nema ovlašćenja za pokretanje novih optužnica, jurisdikciju da se bavi ratnim zločinima jedino ima Tužilaštvo BiH – objašnjava Stojanović i dodaje da se na osnovu video- snimka, odnosno iskaza Fadile Mujić, postavljaju logična pitanja ne samo o tome ko je rukovodio tim napadom, nego i ko je u toj grupi nosio oružje, a ko je učestvovao u ubistvu 49 ljudi, uključujući žene i decu.
Uništena sela
U ovom napadu je i ranjeno 80 meštana, a 688 kuća je spaljeno.
Stojanović kaže da priznanje Fadile Mujić da je u napadu na selo Kravica učestvovalo i više stotina žena i dece iz Srebrenice nije nepoznanica, posebno kada je reč o haškim predmetima.
– Ta činjenica je uglavnom objašnjavana nestašicom hrane u samoj zaštićenoj zoni Srebrenice. Međutim, ustanovljeno je da su one sem u Kravici, učestvovale i u napadima na Bjelovac, Podravanje, Ratkovice i Fakoviće. U svakom od tih slučaja, te žene bi mogle da opišu ne samo ko je rukovodio tim akcijama, već i koliko je ljudi bilo uključeno u napad, ko je sve nosio oružje, ko je činio zločine. Logično je da učesnici tih događaja imaju relevantna saznanja o svakom od tih događaja – kaže advokat Stojanović.
Dokazi u fioci
Stojanović kaže i da je odbrana generala Ratka Mladića pokušala da tokom izvođenja dokaza ukaže na obim zločina koje su Orićeve snage počinile napadajući iz tada zaštićene zone Srebrenica, zbog čega je Vojska Republike Srpske morala da izvede akciju “Krivaja 95”.
– Izvodeći dokaze, predočili smo i svedočenje čoveka koji je bio zarobljen u Kravici, a zatim i ženu koja je u napadu Orićevih snaga 14. decembra 1992. godine u Bijelovcu izgubila dve ćerke. Tužilaštvo je shvatilo da bi njihovo pojavljivanje na sudu u bitnoj meri pokrenulo medijsku lavinu, pa su lukavo odmah prihvatili te iskaze, bez da svedoke unakrsno ispituju. Nažalost, ova svedočenja su završila, ugurana u 100.000 stranica papira tog postupka, pa su do danas ostala gotovo neprimetna – navodi Stojanović.
Ubijali decu, žene i starce
Direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih, Milorad Kojić, ističe da je iz svedočenja Fadile Mujić jasno da se “u selu Kravica desio sistemski široki napad” koji bi trebalo da se kvalifikuje kao zločinački.
– Iz onog što je Fadila Mujić ispričala u tom intervjuu potpuno je jasno da ona može biti svedok u predmetu Kravica. Jer je ona rekla, “na čelu sa Naserom Orićem”, pa “u organizaciji sa Naserom Orićem”, da su išli i napadali Kravicu. Očekujem da Tužilaštvo pozove Fadilu da ona posvedoči o tom zločinačkom činu, pa taman i na ovakav morbidan način, kako je ona to rekla – rekao je Milorad Kojić.
On je naveo i da je mnogo drugih svedočenja i dokaza, ali da i pored svega već 29 godina za srpske žrtve nema pravde.
– Gorelo je sve za Božić te 1993. godine. Napali su sa svih strana u Glovoj, u Konjević Polju… Ubijali su redom: žene, decu, starce. Vladimir Gajić imao je četiri godine, Biljana sedam, a Mihailo Pavlović jedanaest godina kada su ubijeni. Ubijali su starce, Blagoje Popović je imao 85 godina – navodi Kojić.
Božica Živković Rajilić, predsednica Udruženja žena žrtava rata Republike Srpske, kaže da je najtragičnije u svemu što se Bošnjaci sve otvorenije hvale zločinima koje su počinili.
– Očigledno su shvatili da niko ne želi da procesuira zločine koje su oni počinili, pa se i sve otvorenije hvale svojim zlodelima. Uostalom, pokazalo se da u Haškom tribunalu nikoga nije zanimalo za patnje i žrtve Srba, za šta su odgovorne jedinice pod komandom Nasera Orića. On je najpre sramno osuđen na dve godine, da bi zatim još sramnijom presudom bio čak oslobođen za te zločine. Ništa bolje nije bilo ni pred Sudom BiH. Nažalost, svedoci tih zlodela umiru, mnogi su psihički toliko loše da više nisu ni sposobni za svedočenje. Plašim se da je ovo poslednja šansa za Srbe da dočekaju pravdu. U suprotnom, možemo samo očekivati nova ruganja našim žrtvama – ističe Božica Živković Rajilić.
Komšinica monstrum bez savesti
Hvalisavo priznanje Fadile Mujić izazvalo je nevericu i ogorčenje u RS. Radmila Nikolić je mesecima nakon krvavog Božića u Kravici tragala za posmrtnim ostacima oca, muža, brata i strica. Svi su pobijeni. Izjava nekadašnje komšinice Fadile, Radmilu je šokirala.
– Doći i nekome zapaliti kuću, oteti i ubiti i još to javno priznati jednostavno je monstruozno – kaže Radmila.
Neverica je i u Udruženju logoraša. Pitaju šta je sa desetinama Srba odvedenih iz Kravice u srebreničke logore, u stanicu milicije, u zgradu suda, u Pilićarnik u Potočarima. Za Milku Kovačić iz Udruženja nestalih, Fadilina izjava je klasičan govor mržnje bez trunke kajanja i griže savesti.
– Gledala je ubistva, ona je odličan svedok za tužilaštvo. Barem dve godine se taj video-snimak vrti na internetu… Mislim da je to strašno – kaže Kovačićeva.
Za Branimira Kojića iz Ogranizacije porodica poginulih i nestalih civila opštine Srebrenica, nema dileme. Na potezu su, kaže, tužioci za ratne zločine.
– Ona se slobodno šeta i hvali, a bilo ih je još. Tako da pada u vodu priča da su bili gladni i da su došli da pljačkaju. Oni su počinili genocid u Kravici, a tužilaštvo pod hitno mora da reaguje i da tu ženu procesuira – ističe Kojić.
Znaju se zlikovci
Ko su bili vojnici u Kravici, niko i ne krije. Kad su zauzeli Kravicu, fotografisali su se ispred zadružnog doma. Čitavog januara i februara 1993. čistili su područje od srpskog življa. Ubijeno je ukupno 158 Kravičana, a samo na Božić 49. Kravica je oslobođena tek u martu 1993.
