Izveštaj Unmika koji je ta misija 2003. godine predala Tribunalu u Hagu sadrži svedočenja o ubistvima, otmicama i vađenju organa otetih Srba s Kosova. Jedan od svedoka, čiji se navodi nalaze u tom dokumentu, govori o tome kako je prvo prevozio Srbe u mesto Kukeš, na severu Albanije, da bi mu potom bilo naređeno da preveze leševe. U jezivoj ispovesti navodi 23. jul 1999. godine, kad je, kako opisuje, kamionom otišao u mesto, 1,5 kilometar od Suve Reke, gde ga je dočekala grupa OVK predvođenja Ismetom Terom.
– Ovog puta video sam leševe umotane u sivu vojničku ćebad. Osetio sam miris krvi i znao sam su sveži. Bili su oba pola, ali uglavnom muškarci. Utovarili su leševe u kamion. Kada je kamion natovaren, neprijatan čovek iz OVK iz kabine kamiona mi je dobacio: "Pogledaj ih. Moj brat je završio u Trepči. Prosuli su kaporit, prašak koji smo koristili za dezinfekciju i protiv smrada. Mislim da to bili ljudi iz okoline Suve Reke, Gnjilana i Orahovca" – navodi se u svedočenju.
Opisuje kako je rutom kojom je ranije vozio stigao do Kukeša oko 12.30, ali mu je ovog puta rečeno da skrene južno.
– Kad smo stigli na mesto videli smo Envera Cokolija iz ŠIK-a. Do 1991. on je bio u srpskom MUP-u u Prištini. Ljudi iz golfa 2 (koji nas je pratio) su istovarili kamion. Ponovo su stavili maske i rukavice. Oko 15 rupa je već bilo iskopano kada smo stigli. Dva leša u rupu. Bilo je potrebno sat i po vremena da završe – navodi svedok. Opisuje i da je mesto bilo veoma udaljeno.
– Ličilo je na Avganistan, samo sa više drveća. Onda smo se vratili u Prizren, a od Prizrena do Peći, gde sam ostavio kamion kod ljudi koji su mi ga dali.
Isti svedok govori o tome je 2 ili 3. avgusta dobio poziv za novu "isporuku".
– Otišao sam u Kapišnicu, u Peći. Stari Mercedesov frižider je bio tamo. Već je bio natovaren, a na vratima su bile brave i lanci. Isti tim nas je pratio u golfu 2 i istih dvoje sa mnom u kabini. Ovog puta sam vozio u Morinu, pa u Tropoje. Ista procedura kao prošli put. Sve dobro organizovano. Grobnice su već bile spremljene. Ovog puta mi je bilo teško jer je veoma visoko u planinama i veoma strmo, tako da sam imao problem da dovezem kamion do tamo. Sačekala su nas trojica muškaraca – stoji u izveštaju Unmika.
Ista osoba, koja se u izveštaju opisuje kao nižerangirani pripadnik OVK, dodaje da ne zna koliko je tela tada bačeno u rupe jer je "bio sve sve vreme u kamionu".
Ista osoba, za koju još stoji da je Albanac sa severozapada Kosova, ispričala je istražiteljima Unmika da je najmanje dva puta vozio u improvizovanu kliniku u Burelu, gde su se, prema svedočenjima, zatvorenicima vadili organe. Prvi put, u oktobru 1999. godine, kad je prevezao četvoro ili petoro Srba od Kukeša do kuće južno od Burela i isporučio ih čoveku koji se zvao Besim Vokši, operativcu OVK sa nadimkom Kinez.
– Kuću je opisao kao tradicionalnu i prilično veliku, podeljenu na dva dela. Takođe je kazao da je kuća okrečena svetložutom bojom i da vlasnik nije iz istog klana kao drugi stanovnici sela – navodi se u izveštaju.
Kako stoji dalje, druga isporuka se desila u maju ili junu 2000. godine, kada je prevezao 20 žena (većinom slovenskog porekla iz istočne Evrope i bivšeg SSSR-a) od lokacije na severu Albanije do kuće južno od Burela.
– Seća se da kamion bio bez prozora i sa lošom ventilacijom, i da su otvorili zadnja vrata jer se nekoliko devojaka skoro ugušilo – stoji u dokumentu. Prema daljem svedočenju, petoro žena je izdvojeno iz grupe i odvedeno u kuću južno od Burela.
– Izvor kaže da mu je kasnije naređeno da isprati vozilo koje je nosilo delove tela i/ili organe na aerodrome Rinas, u blizini Tirane. Naređeno mu je da se vrati do kuće da pomogne da se zakopaju ljudski ostaci, koji su bili u crnim plastičnim vrećama.
|
Pokopani na nekoliko lokacija
U strahu od odmazde |
