Za Srbiju uvek dobro da odabire put slobode, jer Srbi ne vole da robuju bilo kome, izjavio je predsednik Aleksandar Vučić na ceremoniji uručivanja odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama u Predsedništvu Srbije i istakao da su oni koji su podigli srpske ustanke pravili državu u senci tri carevine: Turske, Austrougarske i Rusije.
Zato, kako je rekao, važno je da se zna da se sretenjska priznanja dodeljuju ljudima koji nastavljaju taj važan posao, posao velikih.
– I dodeljuje se za svaki korak, poput onog Karađorđevog koji je napravio za Srbiju – rekao je, zamolivši buduće laureate da nastave istim koracima imajući na na umu da su najvažniji principi postavljeni vekovima ranije, da su ih znali i Karađorđe i Miloš Obrenović.
Zlato za zasluge
Među odlikovanima je i više zaslužnih građana i organizacija u dijaspori.
Zlatnu medalju za zasluge su dobili Zoran Jovanović, za rezultate na unapređenju položaja srpske zajednice u Švajcarskoj, Blaženka Trivunčić, profesor srpskog jezika i književnosti, Univerzitet Sorbona, dr Vesna Cidilko, slavista i penzionisani profesor Humbolt univerziteta u Berlinu, inženjer dr Miloje Ž. Milićević iz Berlina, predsednik UO Fonda za dijasporu, profesor Svetlana Matić iz Beča, prof. dr Miodrag Grbić, profesor Univerziteta Zapadni Ontario u Kanadi, Radomir Putniković, izdavač i književnik iz Londona, Humanitarna organizacija Mali svet Kanada iz Toronta i Teslin naučni centar u Vordenklifu.
Ordenje su, između ostalih, dobili i Nenad Stevandić, predsednik Narodne Skupštine Republike Srpske, igumanija Pećke Patrijaršije Mati Haritina , akademici Vlada Urošević, Zoran L. Kovačević, Bela Balint, Ninoslav Radovanović i Rajko Kuzmanović, posthumno Spomenko Gostić, najmlađi borac Vojske Republike Srpske, braća Miloš i Stefan Stojanović, ranjeni na Kosmetu dok su nosili badnjak.
Velika čast
Zoran Jovanović, dugogodišnji sindikalista, jedini je od odlikovanih iz dijaspore lično prisustvovao dodeli priznanja. On za “Vesti” kaže da je ponosan što je baš za Dan državnosti Srbije dobio najviše državno priznanje. Smatra da je to istovremeno i priznanje celoj srpskoj dijaspori.
– Ništa od onoga što sam do sada radio, a u Švajcarskoj sam 45 godina, nisam činio da bi mi neko zbog toga bio zahvalan. Moja moralna, ljudska obaveza je bila da pomognem kako našim ljudima, tako i državi. To je obaveza koju mi je srce nametnulo – kaže Jovanović.
Vesna Cidilko je do sada priznanja dobijala samo od studenata i kolega.
– Ovo priznanje je stiglo na kraju mog radnog veka dugog više od 40 godina. Svako priznanje puno znači i dobro čini, motiviše i podržava ljude i ideje. Trudila sam se da književnost i jezik, a time i kulturu približim kako Nemcima koji se interesuju za slovenski svet, tako i deci naših ljudi rođenoj U Nemačkoj i radoznaloj da upoznaju domovinu svojih roditelja. Drago mi je da priznanje dolazi iz zemlje mog porekla. Nisam mogla biti u Beogradu na dodeli, ali se veoma radujem uručenju u ambasadi Srbije u Berlinu – kaže Cidilko za “Vesti”.
Dobri odnosi sa svima
Predsednik je rekao da će Srbija nastaviti da vodi svoju politiku i da će čuvati odnose sa Evropom, ali da neće da gazi odnose sa Rusijom i Kinom, ni bilo kim, kao i da Srbija nema nameru nikoga da napada.
– Iz susedne države čulo se da ako neko napadne Kosovo, a ne znam ko bi napadao, Albanija to neće da dozvoli. Posle te jezive izjave mogli ste da čujete glasno ćutanje, toliko glasno da je neprijatno, da niko reč nije izgovorio na tu izjavu. Zamislite, da je to neko od nas rekao, čuli biste ne samo grmljavinu, psovki, uvreda, najprljavije kampanje, po potrebi, grmljavinu topova, aviona, da se Srbi jednom zauvek ućutkaju – kaže on.
Srbija u srcu!
Zoran Jovanović (75) je sa 30 godina napustio rodni Aleksinac tako što je otišao na zimovanje kod prijatelja u Švajcarsku. Nije ni slutio da će tamo ostati narednih 45 godina.
– Prijatelj koji je živeo u Cermatu, poznatom turističkom mestu me pozvao da provedem kod njega nekoliko nedelja. U Srbiji još nisam imao posao i naravno da sam prihvatio, ali bez ikakve ideje da ću ostati. Na jednoj večeri, Hrvat iz BiH me pitao zašto ne bih, kada sam već tu, počeo da vozim taksi za jedno veliko udruženje i pomislih što ne bih nešto i zaradio kada sam već tu. Međutim, ubrzo je krenuo rat u bivšoj Jugoslaviji, oženio sam se, dobio decu i povratak je stavljen u drugi plan – priča Jovanović.
Za više od četiri decenije koliko je u Švajcarskoj već od prvih godina se uključio u sindikalnu borbu za prava radnika, ali istovremeno za širenje istine o Srbiji i Srbima.
– Valjda mi je to ostalo iz bivše Jugoslavije, taj borbeni, sindikalni duh. Jedino što se promenilo je da mi je u Cermatu postalo previše hladno pa sam se spustio u “niziju”. Jedno vreme sam živeo u Bernu, a zatim sam se skućio u Soloturnu – smeje se Jovanović.
Organizovao brojne proteste po Švajcarskoj: od demonstracija ispred parlamenta, pa sve do sedišta UN u Ženevi.
– Razgovarao sam i sa brojnim švajcarskim zvaničnicima. Na jednom prijemu mi je prišla tadašnja predsednica Švajcarske, Doris Lojtard. Mislila je da sam Francuz. Kada sam joj rekao da sam Srbin i da želim da pomognem Srbiji njena saradnica je htela da prekine razgovor, ali ona nije dozvolila. Celo veče smo razgovarali, sve ju je zanimalo. Posle sam saznao da je ta saradnica bila Albanka sa KiM. Bilo je posle i pretnji od strane Albanaca, jednom su me čak napali i nožem… Ma bilo je svega, ali nijednog momenta nisam ustuknuo ili se uplašio – otkriva samo delić svoje borbe za istinu o Srbiji i Srbima u Švajcarskoj Zoran Jovanović.
Ponosni na tekovine
U Švajcarskoj je centralna manifestacija povodom Dana državnosti Srbije održana u Herlibergu. Domaćin manifestacije bio je Mihajlo Šaulić, generalni konzul Srbije u Cirihu. Posle obraćanja ambasadora Gorana Bradića i Šaulića, Danijela Bijelica je otpevala himne Srbije i Švajcarske. Splet srpskih igara izveo je dečji folklor ANI “Abrašević”.
– Pre mnogih država koje se ponose demokratskom tradicijom, baš u Srbiji je doneta uredba po kojoj svaki rob koji nogom kroči na naše tle, postaje automatski slobodan čovek. Upravo ta sloboda jeste tekovina na koju smo ponosni i koju branimo vekovima – istakao je konzul Šaulić.
Vatrometi i 500 dronova
Celodnevna proslava Dana državnosti završena je istovremenim vatrometom u gradovima širom Srbije i Republike Srpske. Početak vatrometa označilo je 500 dronova koji su, praveći trobojku, sa Kalemegdana stigli do Kule Beograd. Dronovi su izveli koreografiju trasom dužom od 750 metara rečnog toka. Krenuli su sa Kalemegdana, a zaustavljanjem kod Kule Beograd, formirali su oblik i boje srpske zastave, i time označili početak vatrometa.
Vatromet u trajanju od šest minuta i 52 sekunde, istovremeno je počeo u Beogradu kod Kule Beograd, sa Petrovaradinske tvrđave u Novom Sadu, sa zidina Tvrđave u Nišu, u Kragujevcu pored reke Lepenice u blizini Stare skupštine i Stare crkve, i u više gradova u Republici Srpskoj, među kojima su Banjaluka, Prijedor, Doboj, Istočno Sarajevo, Trebinje, Zvornik, Bijeljina, Novi Grad.
Tokom praznika različitim događajima predstavljane su važne istorijske ličnosti i njihova dela. Tako su, recimo, na više mesta u centru Beograda prikazani hologrami onih koji su ostavili trag u nauci i umetnosti. Svako ko je prošao Knez Mihailovom ulicom mogao je da od Nikole Tesle, Save Šumanovića i Nadežde Petrović čuje najvažnije stavke iz njihove lične i radne biografije.
