Meštani Lelića i drugih sela oko Valjeva i ove godine su organizovali veliku mobu uređenja imanja nadaleko poznatog spomen-kompleksa manastira u kome se čuvaju mošti Svetog vladike Nikolaja Velimirovića.
Manastir Lelić je izgrađen na nekadašnjem imanju vladike Nikolaja i njegovog oca Dragomira Velimirovića, a verujući narod ovog kraja tradicionalno u ovo doba godine saboruje, odnosno odlazi na mobu kako bi obavili sve one poslove koje “Bog zapoveda” za svako domaćinstvo.
U praksi, vredni i verni seljaci su pripremali manastirske njive za prolećnu setvu oranjem i tanjiranjem zemlje, a zatim su uredili i dvorište rodnog ognjišta lelićkog sveca.
Molitva i pesma
– Moba je počela tradicionalnom zajedničkom molitvom na njivi, da bi mobaši potom otpevali staru srpsku oračku pesmu: “Oj oblače, nemoj na orače!…”. Ova pesma je inače bila omiljena pesma Janka Veselinovića koji je u svojim delima proslavio srpsko selo i divne stare seoske običaje – priča za “Vesti” protođakon, dr Ljubomir Ranković, urednik “Glasa Crkve”, koji je prisustvovao ovom događaju i ovekovečio ga prigodnim fotografijama.
Dr Ranković objašnjava da je “oračka moba” u manastiru Lelić počela da se praktikuje velikim trudom bivšeg igumana, oca Avakuma, a nastavio je njegov naslednik, arhimandrit Georgije.
– Bilo je moba i prethodnih godina. Meštani su uvek spremni da priskoče manastiru u pomoć. Manastir naši seljaci doživljavaju kao svoju kuću, pomažu kad god šta zatreba. Ovaj kraj je u letnjem periodu vrlo bezvodan. Manastir, koji je u dolini – na najnižoj tački sela, ima dve bušotine kvalitetne vode na dubini 150 metara. Celo leto sva sela iz okoline toče i vuku vodu iz manastira, na čemu je narod veoma zahvalan svojoj svetinji i monasima.
Solidarnost nasušna potreba
Iguman Georgije ne krije oduševljenje odzivom vernika da pomognu u održavanju i sređivanju manastirskog dobra.
– Puno mi je srce radosti kada vidim s koliko ljubavi ovdašnji domaćini, listom vernici, učestvuju u mobi. Na ovaj način svi zajedno ne sređujemo samo imanje vladike Nikolaja već i šaljemo poruku da se ovakav vid saradnje među ljudima vrati na velika zvona, jer je baš solidarnost nešto što nam je sada nasušna potreba – kaže arhimandrit Georgije, koji dodaje da je blagoslov za održavanje mobe dobio od vladike šabačkog Lavrentija koji je i administrator valjevske Eparhije.
– Episkop Lavrentije je poznat po ljubavi prema selu, a posebno prema negovanju i čuvanju od zaborava starih srpskih narodnih običaja – ističe iguman manastira Lelić.
Dr Ranković objašnjava da je Leliću izraz “božje selo” dodelio upravo Sveti Nikolaj.
– Kada je svom ocu Dragomiru podizao spomenik on je napisao da je rodom iz “božjeg sela Lelića”. Taj izraz se kasnije odomaćio u narodu i Lelić je po tome podjednako poznat kao i po manastiru i svojoj velikoj radnosti i gostoprimljivosti. I ovo saborovanje vrsnih domaćina i osvedočenih vernika na ovaj način pokazuje da je Lelić zaista božje selo i nije ni čudo što je pored vladika dao i dva sveca – ističe dr Ranković.
Dve motike vinograda
Meštani Lelića i okolnih sela i pre manje od mesec dana su aktivno doprineli manastirskom kompleksu u Leliću tradicionalnom prolećnom rezidbom vinograda.
– Na prostoru od Valjeva do Užica bukvalno je svaka kuća imala i svoj vinograd, a uzgajane su stare srpske sorte: prokupac, dinka, tamjanika… Vinogradarstvo se polako vraća u srpska sela, a posebno u “božje selo” Lelić. Naime, u sačuvanom testamentu Dragomira Velimirovića svom sinu, tada episkopu ohridskom Nikolaju, zaveštao je “dve motike vinograda u Leliću”. Motika je bila površina oko osam ari zemlje. Toliko je dobar kopač mogao dnevno da okopa čokota vinove loze – objašnjava dr Ranković.
Sušne godine
– Ostalo je zabeleženo u manastirskom letopisu, kada je vladika Nikolaj sa narodom 1927. i 1928. gradio crkvu u Leliću, bile su sušne godine i najveći problem bio je kako dobaviti vodu za gradnju i piće. Seljaci su volovskom zapregom odvlačili vodu u drvenim buradima sa reka koje su udaljene više od pet kilometara. Prema narodnoj poslovici: “Bog nikom dužan ne ostaje”, potomci čestitih lelićkih domaćina koji su se žrtvovali pre jednog veka za hram u svom selu, sada primaju uzdarje od Boga i svetog manastira – otkriva dr Ranković.
Godišnjica i monografija
Ove godine se obeležava i 20 godina postojanja Mobe – akcije eparhije šabačke i vladike Lavrentija u kojoj se svake godine okuplja više stotina mladih, mahom iz rasejanja.
– Moba se od 2001. godine organizuje u manastiru Svetog vladike Nikolaja u Sokogradu kod Ljubovije, a mladi kroz niz zaduženja imaju priliku da se sretnu i sa starim zanatima, ali i da se međusobno bolje upoznaju – kaže dr Ljubomir Ranković.
Povodom ovog jubileja iz štampe je pre nekoliko dana izašla monografija posvećena manastiru u Sokogradu i značajnoj godišnjici Mobe koja okuplja decu i omladinu sa svih pet kontinenata.
