Opšti haos u srpskim sudovima

Problemi: Tihi bojkot kolega u sudovima

 

"Predmeti su raspoređeni sudijama, formirana su veća, i sva ranije zakazana suđenja se održavaju. Svi pritvorski predmeti, sporovi iz oblasti porodičnih odnosa i mnogi drugi koji su hitni, već se uveliko sude", kaže za "Vesti" Ivana Ramić, portparol Prvog osnovnog suda u Beogradu.
 

I dok sudije tvrde da rade "punom parom", retki građani koji tumaraju praznim hodnicima žale se da im se zakazana suđenja samo odlažu. Dovoljno je proći kroz avetinjski prazne hodnike beogradske Palate pravde da bi se shvatilo da je intenzitet suđenja daleko od onog na koji su građani navikli. S druge strane, prepune šalter sale, još jedan su dokaz da će proći još dosta vremena dok se građani, ali i delioci pravde u Srbiji ne uklope u novi sistem pravosuđa i novu mrežu sudova.

U najvećem sudu u Srbiji, beogradskoj Palati pravde, sa uspostavljanjem "novog pravosuđa" ugašen je i info-pult (navodno samo privremeno) na kom su građani mogli da dobiju osnovne informacije gde da zatraže pomoć. Usred pravog organizacionog kolapsa, manje snalažljivi građani, naročito u Palati pravde, imali su problem da pronađu čak i prostorije u kojima bi mogli da dobiju informacije. Naime, ni table koje olakšavaju kretanje u ovoj sedmospratnici, nisu zamenjene i još uvek na njima stoje imena sudija i sudova, koji više nisu tu.
 

"Orijentacione table u samoj zgradi – naručene su i njihova isporuka se očekuje za nekoliko dana", kaže Ivana Ramić.

Neizabrani traže pravdu   Strazbur da odluči: Dragana Boljević   Istovremeno, Društvo sudija Srbije podnelo je žalbe Ustavnom sudu Srbije kojima traže ponavljanje izbornog postupka za neizabrane delioce pravde. "Tražimo da se naloži Visokom savetu sudstva da sprovede postupak iznova", rekla je Dragana Boljević predsednica Društva sudija Srbije, koja nije prošla reizbor. Ona je objasnila da su se u ustavnoj žalbi neizabrane sudije pozvale na sve povrede evropske konvencije za slučaj da žalba bude odbijena, jer će to onda biti osnov da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. U ustavnoj žalbi neizabrane sudije traže da im se omogući uvid u dokaze na osnovu kojih je zaključeno da postoji sumnja u njihovu stručnost, dostojnost i osposobljenost, kao i dokaze da drugi kandidati ispunjavaju te uslove.

Ona objašnjava da su "delioci pravde" imali pune ruke posla prethodnih meseci zbog reorganizacije mreže sudova i da su "oznake" morale da sačekaju da bude završena raspodela prostorija između sudova i službi u Palati, kao i raspored sedenja sudija, jer je "sve izmenjeno".
 

"Očekujemo i postavljanje obaveštenja sa novim brojevima žiro-računa", najavljuje Ramićeva.
 

Puno posla u proteklih mesec dana bilo je svakako i oko selidbe sudova i predmeta. Građani su, kažu nosioci najviših pravosudnih funkcija, neopravdano strahovali da će deo predmeta tokom prenosa iz zgrade u zgradu, biti izgubljen.
 

"Činjenica je, vodilo se puno računa da se ne dogode greške. Ipak, sa sigurnošću će se znati da li je sve pod kontrolom, tek kada građani budu intenzivno počeli da se interesuju za svoje predmete", kaže za "Vesti" izvor iz Palate pravde.

Mesarović: Prestalo još 78 radnih mesta   Nedostojni ne treba ni da konkurišu: Nata Mesarović "Novo pravosuđe", osim što je donelo probleme građanima koji se još uvek teško snalaze, glavobolje je zadalo i nosiocima pravosudnih funkcija koji nisu prošli reizbor. U februaru bi, međutim, kako je najavila Nata Mesarović predsednica Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva, neki od njih mogli da dobiju "drugu šansu", jer će tada biti raspisan konkurs za izbor još 78 sudija, na upražnjena mesta. Kako je objasnila, do tada će neizabranim sudijama, kojih ima oko 700 biti dostavljena i pisana obrazloženja, pa će i sami moći da procene ima li svrhe konkurisati ponovo. – Konkurs važi samo za one sudije koje nisu mogle da se uklope u broj sudija koji je objavljen, a ne važi za one za koje smo utvrdili da ne ispunjavaju jedan od uslova – naglasila je predsednica Visokog saveta sudstva i objasnila da sudije koje su ocenjene kao nedostojne funkcije, ne bi trebalo ni da konkurišu.