Položaj Srba, povratnika u Federaciju BiH i dalje karakterišu ogromni ekonomski i bezbednosni izazovi. Pre samo nekoliko dana u selu Tupković, u opštini Živinice, potpuno je devastirano pravoslavno groblje.
Tim povodom Đorđe Radanović, predsednik Odbora za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH, kaže za “Vesti” da se u ovom entitetu godišnje zabeleži 60 do 70 etnički motivisanih incidenata.
– Rušenje pravoslavnih grobalja je učestala pojava u gotovo svim sredinama u Federaciji BiH, bez obzira na to da li je reč o povratničkim mestima ili onim delovima u koje Srbi ni danas, gotovo 30 godina od kraja rata, ne mogu da se vrate – kaže Radinović.
Dodaje da su Srbi širom Federacije suočeni i sa brojnim izazovima kada je reč o otimanju ili uzurpaciji imovine, a da povratnike dodatno muči problem preživljavanja.
– Na osnovu predratne zastupljenosti, prema važećim zakonima, Srbi bi u mnogim sredinama trebalo da participiraju u državnim institucijama. Ali, to se jednostavno ne dešava. U najvećem delu ta zastupljenost je na nivou statističke greške – ističe Radinović.
Protonamesnik Mićo Babić, paroh osmački i dubnički, Eparhije zvorničko-tuzlanske SPC, kaže za “Vesti” da nije prvi put da se ruše spomenici u Tupkoviću, zbog čega je otišao u policiju u Živinicama.
– Rekli su mi da su uništenje pravoslavnih spomenika okarakterisali kao teško krivično delo i da su ceo slučaj predali tužilaštvu. Nažalost, i ranije je bilo ovakvih incidenata zbog čega su neki meštani svoje pretke iskopali i ponovo sahranili u Republici Srpskoj – objašnjava ovaj sveštenik.
Njegova parohija pokriva više sela u kojima je pre rata živelo više hiljada Srba. Danas je njihov broj, navodi, oko 50 domova, odnosno nešto više od 100 ljudi.
– U nekim selima, a reč je po pravilu o višenacionalnim sredinama, imamo tek po jednog ili dvoje povratnika. U Tupkoviću su sada samo dva srpska doma, sa ukupno tri člana. Reč je o starijim ljudima koje je potresla činjenica da im je neko devastirao grobove predaka. Koga ne bi? – ističe prota Babić.
Položaj srpskih povratnika opisuje kao “nimalo jednostavan”.
– Teška je situacija. Na sreću fizičkih incidenata nema. Ali, povratnici su suočeni sa drugim problemima. U Jeginovom Lugu je veliko pravoslavno groblje i do posle rata je postojao put do tamo. Onda se ispostavilo da ide preko imanja nekog čoveka i mi danas, kada je tu sahrana, idemo preko njiva i blata. U drugom slučaju imamo povratnika do koga vodi makadamski put, mada je do svih ostalih kuća stigao asfalt – priča Babić.
Dodaje da većina povratnika živi od onoga što sami proizvedu i da su na neki način zaboravljeni od svih.
– O tim ljudima, posebno starijima, samo naša crkva vodi računa, niko više. Često ih obilazimo. O Božiću je postala tradicija da im uz pečenicu donesemo i neke druge osnovne potrepštine. Nažalost, ograničeni smo mogućnostima i novcem kako bi ta pomoć bila i veća – objašnjava Babić.
Otuda je, poručuje, a uoči ovog radosnog hrišćanskog praznika, svaka pomoć srpskim povratnicima više nego dobrodošla.
Praznici na ognjištu
Protonamesnik Babić kaže da je iz ovog dela Federacije zbog rata, a i kasnije, veliki broj Srba bolji život našao na sve četiri strane sveta.
– Najviše ih je u Evropi. Jedna mala kolonija je odmah posle rata otišla za SAD i Kanadu. Mnogi od njih dolaze o Božiću, Vaskrsu ili porodičnoj slavi da praznike proslave na ognjištu. Važno je sačuvati svoju veru i ne zaboraviti svoje korene – poručuje ovaj prota.
Krov se ruši
Protonamesnik Babić kaže da je većini pravoslavnih svetinja u ovom delu Federacije potrebna neka vrsta obnove. Ipak, apostrofira sanaciju krova parohijskog doma u Jeginovom Lugu.
– Zapravo, reč je o zdanju koje je prvobitno trebalo da bude crkva, ali je pre završetka, tokom rata, potpuno devastirano. Posle rata je pored izgrađen mali hram, a ovaj prostor koristimo kao salu u kojoj se održava seoska slava i za druge prilike. Nažalost, krov je u katastrofalnom stanju i preti da se obruši. U ovom mestu živi samo nekolicina pravoslavnih Srba i od njih ne možemo da očekujemo da pomognu u obnovi, ali bi značilo, i za veru našu bilo bi važno, da se jave ljudi koji bi mogli da pomognu – apeluje prota Babić.
