Nakon što je postalo prilično izvesno da će na grčkim prevremenim izborima zakazanim za 25. januar Siriza ostvariti dobar rezultat, a verovatno i osvojiti vlast, ceo svet, a pogotovo zemlje članice zone evra sve više zanima kakve će ekonomske mere budući vladari Grčke pokrenuti.
A mere koje najavljuju harizmatični vođa Sirize Aleksis Cipras i njegov glavni ekonomista Džon Milios očigledno im se baš i ne sviđaju. Grci će, najavljuju, tražiti otpis najmanje 50 posto duga koji ova zemlja danas ima.
Težak teret
Državni dug Grčke dostigao je 317,3 milijardi evra, što čini 173,4 odsto bruto društvenog proizvoda. Dug je, nažalost, kako su nedavno objavili grčki mediji, ipak za 5,7 odsto veći nego u istom periodu 2013. godine, kada je iznosio 300,14 milijardi evra, odnosno 158 odsto BDP-a.
– Ista stvar učinjena je Nemačkoj tokom Konferencije o dugu u Londonu 1953. Tada je otpisana polovina dugova Nemačke, u tom trenutku ratom razorene zemlje uništene privrede. To je učinjeno kako bi se Nemačkoj dala prilika za ekonomski oporavak. I Grčka je glasala za otpis dugova, odrekla se svojih potraživanja, i vreme je da nam Nemačka sada vrati uslugu – kaže Milios, inače profesor ekonomije i jedan od radikalno levo orijentisanih pripadnika Sirize.
Posle pet godina katastrofalne krize, Grci su spremni za radikalna rešenja, ali Siriza je, bar u ovom trenutku, odustala od svoje namere da Grčku izvede iz zone evra i ponovno uvede drahmu kao nacionalnu valutu. Ipak, opstanak zone evra u sadašnjem obliku moraće, tvrde, biti redefinisan i postavljen na nešto drugačije temelje.
– Ne želimo da iko u Grčkoj radi pod robovskim uslovima kakve su stvorile mere štednje koje je nametnula Trojka – kaže Milios.
Ako zahtev za otpis dugova Grčke ne prođe kod njihovih kreditora, Siriza ima rezervni plan. I to ne samo za Grčku, već i za Španiju, koji je razvila zajedno s Iglesijasovim Podemosom. Tražiće da se veći deo duga pretvori u dugoročne obveznice bez kamata koje bi tokom godina, zbog inflacije, izgubile na vrednosti.
Ideja je da se svim zemljama zone evra svi dugovi koji prelaze 50 posto vrednosti BDP pretvore u obveznice bez kamata, koje bi s vremenom, zbog inflacije, gubile svoju vrednost. Kada njihova vrednost padne na 20 posto godišnjeg BDP, zemlja bi ih ponovo otkupila.
– Mi smo spremni da pregovaramo, ali jedno je potpuno jasno. Nema alternative, već će morati biti izveden određeni oblik restrukturiranja sadašnjih dugova jer je stanje neodrživo – kaže Sirizin ekonomista Milios. Ono što on govori ne sviđa se bankarima i velikom biznisu.
