To su rane koje ne zaceljuju i sećanje koje ne bledi. To su slike koje pune oči suzama i izazivaju bolan, nečujan lelek koji nije namenjen ovom, već onom svetu. I ovako im je svaki dan. “Vesti” su posetile Bratunac, gde je ovog vikenda održana centralna manifestacija povodom 30 godina od stradanja Srba ovog dela istočne Republike Srpske.
Parastos za 3.267 stradalih civila i vojnika, ali i svim Srbima stradalim u prošlom veku, služio je srpski patrijarh Porfirije. On je prvi patrijarh koji je to učinio!
– Ovo je samo kamičak u mozaiku mnogih mesta od Kosova do Jadovna i mnogo je ovakvih mesta za koja i ne znamo. Ovo je mesto kamičak u mozaiku stradanja, raspeća i krsta našeg pravoslavnog srpskog naroda. Molimo se za sve žrtve i svu braću i sestre koji su stradali ovde i drugde, jer su to duše Božije. Ovo mesto je svetinja – mesto molitve i najmudrije i najpriličnije bi bilo da svi kleknemo na ovom mestu i zaćutimo – kazao je patrijarh Porfirije i pozvao na praštanje bez obzira na veru i naciju.
Budimo mirotvorci
On je pozvao na molitvu za sve naše bližnje, za sve nevino postradale u Srednjem Podrinju i u Birču, i u svakom mestu, za znane i neznane žrtve.
– Molimo se i za sve druge na svakom mestu, ali baš kao oni koji veruju u Hrista i njegovo Jevanđelje, uputimo i molitvu za postradale koji pripadaju drugim narodima, i za one u Srebrenici, i za svaku nevinu žrtvu na bilo kom mestu, bez obzira na to kom narodu i veri pripada – istakao je patrijarh Porfirije i napomenuo da po rečima Hristovim svi treba da budu mirotvorci i grade zajednicu koja podrazumeva da se prašta i traži oproštaj.
Stigao je patrijarh u Bratunac rano tog jutra. Bez pratnje i pompe.
– Veoma skroman čovek – poverio nam se policajac sa graničnog prelaza kod Ljubovije.
Dolaziću dok dišem
Patrijarha su pred crkvom sačekali episkop dabrobosanski Hrizostom i mnoštvo vernika. Predvođeni patrijarhom, zatim su u litiji krenuli ka Gradskom groblju i Spomen-krstu.
– Ovo je period godine kada smo svaki dan na groblju. Od 1. juna do 12. jula 1992. godine muslimanske snage su napale i opustošile mnoga srpska sela: Oparce, Špat, Sase, Ratkoviće, Brađevinu, Lozničku Rijeku, Biljaču, Zalazje… Pobijeno je sve što su stigli, cela imovina je uništena. Evo, pre neki dan smo bili na parastosu u Brežanima. Došla je i Mileva Rankić koja je u ratu izgubila dva sina i muža. Stigla je na štakama i pitao sam zar je baš morala, a ona je odgovorila: “Dolaziću dok dišem.” Ni sam ne znam kako mi Srbi i dalje verujemo u pravdu – priča tiho Branimir Kojić, predsednik Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Srebrenice.
Njemu je u poslednjem ratu svirepo ubijen otac, a stradalo je ili ubijeno više od 40 članova uže i šire familije. A nije jedini. Nema u ovom delu Bosne kuće bez crne marame. Ako i kuće još ima, ako nije zatrta, pa je ostalo samo kamenje i korov.
So ne leči rane
Patrijarh srpski Porfirije je poručio da na ovim prostorima svi ljudi, nezavisno iz kog naroda potiču, nose duboke rane.
– Svi smo duboko pozleđeni nesrećnim ratovima, ali rane se ne zaceljuju solju, zlopamćenjem, nego melemom vere, nade i ljubavi. Ovo je mesto koje možemo nazvati sudištem, po pravima Božijim jer, kako sudimo drugima, onako će se i nama suditi – podučio je patrijarh.
Zaborav je izdaja
Došao je Marko Kovačević, gradonačelnik Nikšića.
– Zaborav bi bio vrsta izdaje i mi smo dužni da se sećamo stradanja naših sunarodnika koji vape za pravdom. Dok se Srbima sudi za reč i sumnju, mi nemamo zadovoljenu pravdu kada je reč o našim žrtvama. Nema osuđenih za zločine nad Srbima. Ali treba ostati dostojanstven i kroz molitvu se sećati stradanja bližnjih. To samo pokazuje da kao narod imamo više vere u ono što nas čeka, a to je večni život, u odnosu na one kojima su Srbi za sve krivi – ističe Kovačević.
Doći će i pravda
Već 30 godina Srbi oplakuju svoje mrtve i isto toliko godina je to zločin bez kazne. Zagorka Neđić (70), svake godine dolazi iz Vlasenice, gde živi od kada je proterana iz okoline Olova.
Kaže da dolazi zato što oseća potrebu, dužnost i obavezu da zapali sveće i da se pokloni svim nevino stradalim srpskim žrtvama, ali i borcima koji su stvorili Republiku Srpsku.
– I dalje nema pravde za srpske rane i žrtve, a zato što sude neljudi. Ne traže Srbi da je njihova patnja bila najveća, već samo da se i ona prizna, da se i plač srpskih majki računa kada se zbraja i oduzima – priča ova žena.
Stigla je s prijateljicom. Obe kažu da imaju dovoljno stradalih i ožiljaka na srcu.
– Sude nama umesto njima. Nema pravde za srpske žrtve, ali svi se nadamo da će je biti. Da će se naći neki čovek koji žrtve neće deliti po veri, već po veličini nesreće koja ju je zadesila – kaže Zagorka Neđić.
Srbija nam je majka
Sveta arhijerejska liturgija služena je u Crkvi Uspenja Presvete Bogorodice u Bratuncu, a sa patrijarhom Porfirijem sasluživali su mitropolit dabrobosanski Hrizostom, episkop hvostanski i izabrani zapadnoevropski Justin, direktor Patrijaršijske upravne kancelarije arhimandrit Danilo i sveštenstvo i sveštenomonaštvo Mitropolije dabrobosanske.
Mitropolit Hrizostom istakao je da je patrijarh Porfirije prvi poglavar SPC koji je posetio Srednje Podrinje i Birač.
– Danas je dan našeg sećanja i molitve za sve koji živote dadoše kao kosovski junaci za krst časni i slobodu zlatnu i za nas. To je područje ravno Kosovu. Za Vidovdan smo ponovili zavet Svetog kneza Lazara da je zemaljsko za malena carstvo, a nebesko uvek i doveka. A ovde treba da ponovimo zavet koji smo dali preko naših žrtava u prošlom veku, a to je da nas ništa ne može odvojiti od naše majke Srbije, jer smo jedan narod i jedna crkva – istakao je mitropolit Hrizostom.
Sećanjem demantujemo laži
Na prigodnom kulturno-umetničkom programu u centru Bratunca, državni sekretar u Ministarstvu rada i boračko-invalidske zaštite Srbije Miodrag Kapor, poručio je da je srpski narod doživeo genocid u 20. veku i masovno stradao u ratu u BiH, u Srednjem Podrinju i šire, a sramotno je da za zločine niko nije odgovarao.
– Ovde bi najdostojanstvenije bilo ćutanje. Ali došli smo da odamo počast srpskim žrtvama i ukažemo na nepravdu koju godinama međunarodna zajednica i sudovi nanose srpskom narodu – rekao je Kapor.
On je istakao da danas nema predstavnika međunarodne zajednice da odaju počast hiljadama ubijenih srpskih civila iz Srednjeg Podrinja, a da će svi za nekoliko dana otići da se poklone nastradalim bošnjačkim vojnicima u Potočarima.
– Moramo biti jedinstveni i negovati kulturu sećanja na naše žrtve kako bismo demantovali priču o karakteru rata u BiH koja je stvorena na Zapadu i po kojoj su Srbi krivi za sve – istakao je Kapor i dodao da se jedino negovanjem kulture sećanja i jedinstvom može sprečiti falsifikovanje istorije.
