Zbog sve većeg broja obolelih od virusa korona cela Italija je u samoizolaciji, a dramatične slike i video-snimci pokazuju avetinjski prazne gradove i ulice. Dušan Aleksić, predsednik Saveza Srba Italije, u intervjuu za “Vesti” kaže da je život ove države zaista paralisan, ali da niko od 60.000 Srba nije zaražen i da svi disciplinovano slede naredbe nadležnih organa. Italija je u potpunom karantinu, a Svetska zdravstvena organizacija je proglasila pandemiju. Za sada Italija i druge zemlje u kojima broj zaraženih raste, da bi to bilo sprečeno, uvode sve strože uredbe i ograničenje kretanja.
Da li se zna koliko bi sve moglo da traje?
– Nema pouzdanih informacija o tome. Ako svi budu poštovali sanitarne i druge mere za suzbijanje virusa, neće trajati dugo. A ako se ne poštuju, vreme suzbijanja će se znatno produžiti. Ono što državu najviše brine su prepune bolnice koje uskoro neće imati mesta za one kojima je potrebna intenzivna nega.
Koliko je život u Italiji zaista paralisan, a koliko su to “naduvane” priče?
– Na neki način jeste zamrznut, nije lako sve to ispoštovati, ali nije ni nemoguće. Važno je da se iz kuće izlazi samo iz nužnih potreba. Nakon poslednje uredbe ljudi su bili veoma zbunjeni, nisu mogli da shvate šta smeju, a šta ne. Da li mogu na primer da posete svoje stare roditelje, da odvedu decu kod bake i deke ili bebisitera dok su na poslu ili da odu na zakazani sastanak u nekoj državnoj ustanovi ili slično. Mogu naravno, ali moraju da popune formular i dokažu da je to istina ako policija proveri. Zatim, da li mogu da svrate na kafu u bar ili ručak u restoranu. I to je moguće, ali samo ako je pauza na poslu, a restoran ili bar mora da se pobrine da stolovi budu udaljeni najmanje metar. Svi kafići i restorani mogu da budu otvoreni samo od šest do 18 časova. Večernjih izlazaka nema. Mnogi su već zatvorili svoje kafiće i restorane. Tržni centri će od sada biti otvoreni samo od ponedeljka do petka, a vikendom neće raditi.
Na koji način ljudi funkcionišu u svakodnevnom životu?
– Sve je ograničeno. Ko ima mogućnost, radi od kuće za kompjuterom, ko mora da bude prisutan odlazi na posao, zavisi od firme kako je uspela da se organizuje. Nažalost, mnogi su bili prinuđeni da obustave rad zbog nedostatka klijenata. Najviše su finansijski stradali oni koji se bave turizmom. Škole ne rade još od 25. februara, ali se većina obrazovnih ustanova dobro ogranizovala putem onlajn dnevnika i video-lekcija, zakazanih u određeno vreme. Predaju se nove lekcije, đaci mogu da postavljaju pitanja, šalju se skenirani ili slikani odrađeni domaći zadaci i dobijaju se i ocene. Čak se i na fakultetu polažu ispiti usmeno onlajn.
Koliko je Srba u Italiji i imate li podatke da li je i koliko njih zaraženo?
– U Italiji živi oko 60 hiljada Srba. Nemam informaciju da li je neki Srbin zaražen, za sada nisam čuo.
Na koji način se SSI organizovao da doprinese odbrani od ove pošasti?
– Savez Srba se trudi da putem društvenih mreža i grupa objavi zvanična obaveštenja Vlade Italije i Ministarstva zdravlja i apeluje na sve građane da poštuju donete mere predostrožnosti u suzbijanju virusa. Takođe smo u svakodnevnom kontaktu sa našim generalnim konzulatima i Ambasadom.
Ima li straha među našim ljudima. Šta im predstavlja najveći problem?
– Naš narod je uvek bio hrabar, mi smo nacija koja je preživela ratove, sankcije, bombardovanje i razne poteškoće, tako da zaista nisam primetio Srbina koji je paničio zbog cele situacije. Mi Srbi kao pravoslavni hrišćani, pogotovo u ovom periodu Velikog posta, čekajući “vaskrsenje mrtvih i život budućeg veka” nemamo straha dok pristupamo “čaši spasenja”. U ovom sumornom trenutku nemamo mesta i vremena za očajanje već samo za veru, nadu, dobra dela i molitve vaskrslom Gospodu. Trudimo se da poštujemo italijanski zakon i zbog toga nas domaćini cene kao narod, uvek smo bili solidarni jedni prema drugima. Našima je trenutno najveći problem što neko vreme neće moći da posete svoje drage u matici, ali ako su im dragi biće strpljivi i sačekaće da sve prođe, kako bi ih zaštitili od moguće zaraze.
Sve sportske manifestacije su otkazane. Da li ste odložili i ostale skupove?
– Do pre par dana održavale su se i velike fudbalske utakmice, ali bez publike. Sada je sve obustavljeno, nema čak ni običnih treninga. Naša udruženja su od samog početka poštovala uredbe i obustavila sva okupljanja. Savez je otkazao Dane srpske kulture u Italiji koji je trebalo da se održe u tri grada. Nema više ni proba folklora, ni običnih sastanaka.
Zovu li rođaci iz matice i na koji način ih smirujete?
– Zovu i to preterano, brinu i plaše se da će tako biti uskoro i u matici. Smirujemo ih tako što im govorimo da poštuju sanitarne mere i da izbegavaju mesta gde ima mnogo ljudi.
Stroge kontrole
– Poslednja uredba – apel italijanske vlade ima naziv “Ja ostajem kod kuće” i nalaže sledeće: zabranjeno je kretanje na celoj teritoriji Italije, u svom gradu, van njega ili van regije i države, osim nužnih potreba, a to mogu biti tri osnovna razloga – odlazak na posao, kupovina namirnica u prodavnicama i zdravstveni razlozi. Svako sa sobom kada se kreće mora imati odštampan i potpisan formular u kome potvrđuje iz kog razloga nije kod svoje kuće. Policija je već počela kontrole i zaustavljanja, a predviđene su i kazne.
Rafovi puni svega
Da li u prodavnicama ima maski za lice, sredstava za dezinfekciju, vakcina, hrane?
– Ima svega. Maske se preporučuju samo u bolničke svrhe i onima koji znaju da su zaraženi pa ih nose kako ne bi zarazili druge. Zdravima se ne preporučuju maske, zdravstvo kaže da nemaju funkciju. Sada svi moraju da drže odstojanje od jedan metar tako da to znatno pomaže u sprečavanju. Hrane ima svugde, prodavnice su dobro snabdevene. Sredstva za higijenu takođe. Država je donela i odredbu da na svim javnim mestima moraju na ulazu stajati gelovi za dezinfekciju ruku, i zaista ih ima svugde, na ulazu u supermarketu, po firmama i fabrikama gde ljudi rade, u ordinacijama, apotekama, pošti, opštini, restoranu, na svakom mestu na ulazu.
