Mnogi ljudi su pozdravili saune i zaranjanje u ledene kupke kao brzi put ka zdravlju, za koje se kaže da poboljšavaju sve, od životnog veka do seksualnog života.
Međutim, naučnik dr Karl Krušelnicki je izjavio za Radio Brizbejn da je tačno da postoje neke prednosti tople i hladne terapije, ali da su naučni dokazi, koji stoje iza nekih od senzacionalnijih tvrdnji o značajnim benefitima ovih terapija, slabi.
Inače, popularnost ovih terapija je porasla zbog preporuka koje su dali ljudi koji imaju veliki broj pratilaca na internetu, uključujući „ledenog čoveka“ Vima Hofa i podkastere Džoa Rogana i Endrjua Hjubermana.
Doktor je rekao da je izlaganje hladnoći bilo korisno za posekotine, odloženi početak bolova u mišićima i osteoartritis.
Međutim, rekao je da postoje mnoge tvrdnje koje nisu potkrepljene čvrstim naučnim dokazima.
– Postoji određeni stepen korisnosti u toploj ili hladnoj terapiji za određene vrste povreda u trajanju od 20 minuta. Ali, sam skeptičan da je to lek za sve, uključujući sunčanicu, sifilis, proširene vene i loš rukopis – rekao je doktor.
Prema njegovim rečima, hladno smanjuje upalu, međutim nekad je upala potrebna, jer može da deluje kao lokalni anestetik i dobro je za nedavne povrede, uganuća i upalu tetiva.
Ujedno je rekao da dugotrajna topla terapija može da bude korisna, jer može da otvori krvne sudove i ukloniti metabolite, kao što je mlečna kiselina. Ujedno može da bude korisno za istegnuća mišića, tendonitis i zagrevanje ukočenih mišića.
Posebno je istakao da bi ljudi trebalo da budu oprezni prelazeći sa ekstremno toplog na hladno.
Rekao je da se u veoma toplim sredinama 100.000 kilometara krvnih sudova u ljudskoj koži otvorilo samo da bi se ponovo brzo zatvorilo kada je telo uronjeno u led.
U suprotnom slučaju, kada se prelazi sa ekstremno hladnog na vruće, dr Karl je rekao da bi krvni pritisak mogao da padne tako brzo da je izazvana privremena vazodilatacija i da se osoba onesvesti.
Genetska otpornost na hladnoću
Doktor je istakao da je identični blizanac Vima Hofa pokazao visoku toleranciju na hladnoću, što sugeriše da je izuzetna otpornost na hladnoću Vima Hofa genetska, a ne da se razvila tokom vremena.
