Srbija izgleda ima druge aršine, pa se kod nas mesom "obogaćenim" antibioticima, hormonima, teškim metalima i bakterijama, bez ikakve zabrane i kontrole, pune pljeskavice, viršle i kobasice, koje posle konzumiraju čak i deca i trudnice! Uvoz ovog mesa, koje za većinu razvijenih zemalja predstavlja škart, kako saznajemo, u Srbiji se povećava iz godine u godinu.
Tako je, prema informacijama kojima raspolaže Uprava carina, 2012. godine u Srbiju uvezeno oko 14.000 tona ovog mesa, 2013. godine 17.000, dok je ove godine samo u periodu od januara do septembra uvezeno gotovo 20.000 tona! Ovo je, prema rečima dr
Ministarstvo zanemelo!U Ministarstvu poljoprivrede, u petak, kada su ih zvali novinari, nisu odgovorili na pitanja zbog čega, za razliku od drugih evropskih zemalja, u Srbiji nije zabranjeno korišćenje mehanički otkoštenog mesa, koji procenat MOM-a je u mesnim prerađevinama dozvoljen i na koji način inspekcija tog ministarstva kontroliše količinu MOM-a u namirnicama. |
Miroslava Stojšića, bivšeg načelnika veterinarske inspekcije, stravična cifra, koja pokazuje da je stanje u Srbiji što se tiče kvaliteta hrane sve alarmantnije.
– Vrat, kosti, trtica i koža upravo su delovi tela u kojima se najviše zadržavaju hormoni i antibiotici koji se daju pilićima putem ishrane, a često se nalaze i razne bakterije, poput salmonele i ešerihije. Takvo meso ne samo da je nekvalitetno već je potencijalno i opasno. U Nemačkoj, Francuskoj i Holandiji nekada se koristilo za prehranu pasa i mačaka, ali je i to zabranjeno. Kod nas zdravlje stanovništva očigledno nije prioritet, već se gleda samo na cenu. MOM-a je jeftin i košta svega 36 evrocenti po kilogramu, pa se u velikim količinama trpa u viršle, kobasice, parizere, praške šunke i druge prerađevine da bi se uštedelo, pa u njima ima svega, a ponajmanje ima pravog mesa – navodi Stojšić, koji dodaje da su do 2002. godine uvoz i proizvodnja tog mesa bili zabranjeni, što se pod hitno mora uvesti ponovo, jer ovo meso nikako nije predviđeno za ljudsku ishranu.
– Uvođenje novih pravilnika dovelo je do toga da praktično nema nikakve kontrole kvaliteta mesa. Nekada je u pravilniku stajalo da na ambalaži mora da piše koliko procentualno u proizvodu od mesa ima mesa, a danas stoji koliko ukupno ima proteina, a protein može biti i soja. Nekada je u klanicama prilikom klanja bilo nekoliko inspektora, a danas je na snazi sistem samokontrola, odnosno paradoks da klaničari sami sebe kontrolišu. Zbog ovih i sličnih rešenja, Srbija je dotkla dno po kvalitetu hrane, što se odražava i na zdravlje nacije! – upozorava Stojšić za list.
Posledice? Boleštine!Prema podacima Uprave carina, MOM se u Srbiju najčešće uvozi iz Španije, Nemačke i Mađarske. U razvijenim zemljama MOM se, pre svega, smatra nutritivnim škartom i ne koristi se za ishranu ljudi, međutim, neki stručnjaci u svetu ga smatraju i potencijalno opasnim, jer u tim delovima tela se najviše talože hormoni, antibiotici, teški metali i bakterije. Oni navode da višak hormona vremenom kod ljudi može izazvati hormonalni poremećaj, a taloženje antibiotika rezistentnost bakterija na iste. Nekvalitetna ishrana vremenom dovodi do opšteg slabljenja organizma i narušavanje imuniteta, što je pogdono tle za razvoj svih bolesti. |
