Stranke Saveza za Srbiju, SDS i pojedina udruženja građana koji će bojkotovati naredne parlamentarne izbore saopštili su danas da će formirati “društveni Pokret za neučestvovanje na parlamentarnim izborima 2020. godine”.
To je saopšteno na konferenciji za štampu, na kojoj su bili lideri ovih političkih organizacija – Dragan Ðilas, Boško Obradović, Zoran Lutovac, Borko Stefanović, Miroslav Aleksić i Aleksandar Ivanović, Dobrica Veselinović…
Boško Obradović je kazao da očekuje da će svi zajedno biti u “frontu za dovođenje u pitanje neregularnosti izbora”, a aktivnosti “fronta” će koordinisati zajedničko telo.
.@BoskoObradovic:
Nikome od nas ovde prisutnih ne pada na pamet da učestvuje na lažnim izborima u martu.Spremni smo da razgovaramo isključivo o sveobuhvatnom sporazumu o uslovima za slobodne izbore, koji bi značio i minimum 9 meseci do termina održavanja izbora.
— Savez ZA Srbiju (@SavezZaSRB) September 25, 2019
On je rekao i da će o učešću u dijalogu između vlasti i opozicije uz posredovanje Evropskog parlamenta zauzati stav tek “kada dobiju pismo iz EP”, ali da predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković za njih svakako nije prihvatljiv medijator.
Širi se front bojkota neslobodnih izborahttps://t.co/Or9iQmbJxc
— Demokratska stranka (@demokrate) September 25, 2019
Obradović, međutim, kaže i da je sada kasno da se govori o uslovima za izbore koji bi se održali u martu ili aprilu.
Potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić je, na pitanje šta je potrebno da vlast još uradi da bi izašli na izbore, novinare uputio na zahteve stručnog tima protesta “1 od 5 miliona”.
Zbog čega opozicija, ukoliko je ima (?), ima želju da bojkotuje izbore? Šta dobija time, neće imati poslanike u Parlamentu, nemaju mogućnosti da kontrolišu Vladu, ukoliko i mogu, a bojkot i onako ne ugrožava vladanje vlasnika Srbije. Da ih podsetim, i Džindžić devedesetih godina XX veka i DS bojkotovali su izbore, a one koji su glasali nazvao ih je magarcima. I šta je bilo, DS nije imala poslanike, SPS pobedio i vladao i da nije bila “revolucija” 2000. godine ne bi se čulo za DS kao opoziciona stranka. Bojim se da će se nešto slično desiti i sada, a ne želim “revoluciju”. Na ruku opozicije ide pad standarda glasača, korupcija i mito ubijaju takođe glasače, a mi smo deseta beda u svetu, prema istraživanjima Blumberga. Nama ne mora neko da priča o bedi i jadi, većina mi, pogotovu ojađenih penzionera, osećamo na svojoj ispucanoj i bednoj koži.