Vladajuća stranka u Turskoj, AKP, predsednika Redžepa Tajipa Erdogan, navikla je na uspeh.
Ali sada se, nakon gotovo dve decenije neprikosnovene vladavine i dominacije turskom politikom, nalazi u neuobičajenoj situaciji: njihova koaliciona vlada s ultra-nacionalističkom strankom MHP u poslednje vreme izgubila je podršku dobrog dela biračkog tela. To potvrđuju istraživanja gotovo svih važnijih turskih instituta za demoskopiju.
Glavni razlog za gubitak popularnosti je ekonomska kriza, ali i kriza valute koja traje već duže vreme. Nekoliko političkih odluka donetih u poslednje vreme, poput sniženja kamata Turske centraln banke, snažno su uticale na pad vrednosti turske lire. Početkom godine za dolar se plaćalo šest, a danas dolar vredi osam turskih lira. Neki ekonomisti, poput Stiva Hankea s američkog univerziteta Džon Hopkins, veruju da je inflacija još i veća. Turska vlada je u septembru stopu inflacije procenjivala na 11,75 odsto, ali Hanke za DW kaže da smatra da ona iznosi 37 procenata.
Sumnje u zvanične korona-podatke
Uz nezadovoljstvo ekonomskom situacijom širi se i nepoverenje u vladu kada je u pitanju upravljanje korona-krizom. Nedavno se otkrilo da je Ministarstvo zdravlja manipulisalo brojevima zaraženih. Tako je ministarstvo u korona-slučajeve ubrajalo samo one kod kojih su simptomi bili vidljivi, što je ulepšavalo statistike.
U takvoj atmosferi opozicija skuplja bodove. U njenu korist ide i činjenica da je opozicioni blok jedinstven kao nikada do sada. Najveća opoziciona stranka, socijaldemokratska CHP, pokušava da pod sloganom „Vladati s prijateljima“ pridobije veoma različite snage, kao što je ultra-nacionalistička IYI, ali i levičarska HDP. Cilj je: preuzimanje vlasti na sledećim izborima.
Erdoganov partner kao cilj napada
Predsednik CHP Kemal Kiličdaroglu želi da iskoristi povoljan trenutak i insistira na prevremenim izborima. Obrativši se nedavno Devletu Bahčeliju, predsedniku MHP koja vlada sa Erdoganovom partijom, Kiličdaroglu je izjavio da je Turske trenutno bez vlade. „Spas ove zemlje je u što bržem održavanju izbora. Ako volite ovu zemlju, sutra ujutro ćete sići s vlasti i reći: Dosta je bilo!“
Javnost je nakon toga počela da spekuliše o razlozima tog direktnog napada na MHP. Ozgur Ozel, potpredsednik poslaničke grupe socijaldemokrate za DW objašnjava da postoje dobri razlozi za napade na MHP. „Ta stranka je najavila da će smanjiti nezaposlenost, ali je ona porasla“. Opozicioni političar spominje i „čudovište inflacije koje je napalo zemlju“. Zato su, kaže Ozel, prevremeni izbori „jedinom rešenje“.
Taktika CHP je očigledna: pritisak na manjeg koalicionog partnera kako bi AKP izgubio većinu. Pritom se apeluje i na nacionalističku strnu MHP: „Ako zaista vole svoju zemlju kako tvrde, omogućiće nove izbore“, zaključuje Ozel.
Opozicija se ujedinjuje
I ostatak opozicije podržao je socijaldemokratske zahteve za prevremenim izborima. „Mi smo spremni“, kaže predsednik nacionalističke IYI Meral Aksener. Socijaldemokrate mogu da budu zadovoljni i zbog podrške dve manje stranke – DEVA i Geleček, koje također podržavaju prevremene izbore i na taj način se solidarišu sa CHP. „Aktuelna vladajuća koalicija nije u stanju da vodi zemlju. Narod je sve siromašniji i prevremeni izbori su neophodni“, rekao je za DW predsednik stranke Geleček Selčuk Ozdag.
Te dve novoosnovane stranke u istraživanju javnog mnjenja uživaju podršku od tri do pet odsto, ali ipak mogu da budu veoma opasne po predsednika Erdogana. Stranke koje su osnovali pojedinci iz Erdoganove AKP, nezadovoljni njegovim radom. Oni ciljaju na razočarane birače Erdoganove stranke i mogli bi da se pridruže opozicionom bloku i tako utiču na ishod izbora. Sastanci s CHP već su održani.
Turskoj vladi, naravno, ne odgovaraju prevremeni izbori. „Rasprava o prevremenim izborima je gubitak vremena. Naš kandidat se zove Erdogan, ali tek za dve i po godine“, rekao je predsednik MHP Bahčeli.
I predsednik Erdogan, naravno, ne podržava zahteve opozicije. I poručuje: „Izbori će biti održani, ali 2023, kao što je i planirano.“
