Predsednik Srbije Aleksandar Vučić krajem prošle nedelje je najavio da bi, posle šire javne rasprave, u Srbiji trebalo da usledi vraćanje obaveznog vojnog roka koji bi trajao tri meseca i važio za sve vojno sposobne muškarce.
Stručna javnost je nepodoljena da je to najbolje rešenje s kojim se rešava ne samo problem popune aktivnih jedinica, već i stvaranja vojne rezerve koja polako, ali sigurno nestaje.
– Odlukom iz 2010. o ukidanju obaveznog služenja vojnog roka do danas smo faktički izbubili 20 generacija, odnosno oko milion vojnih rezervista. Najgore od svega jeste što je to trend koji je nezaustavljiv – izričit je predsednik skupštine Kluba generala i admirala Srbije, general-potpukovnik u penziji Milomir Miladinović.
On objašnjava da je računica neumoljiva.
– Za poslednjih desetak godina Srbija je ostala bez najmanje 10 generacija vojnih rezervista koji su prestareli za vojsku jer su navršili 65 godina života. Ostali smo i bez deset generacija onih koji nisu služili vojsku, a podsetiću da je tada to bilo 50.000 regruta godišnje. Ukoliko smo 1999. godine imali dva miliona vojnih rezervista, sada je taj broj duplo manji i pritom će iz godine u godinu se sve više smanjivati – upozorava Miladinović. Vojni komentator “Politike” Milan Galović ističe da oružane snage jedne zemlje ne čini samo aktivna već i “ratna vojska”.
– Ta ratna vojska je masovno popunjena rezervistima, a naš rezervni sastav se protokom godina bez obuka novih generacija “istopio”. Iskustvo savremenih ratova, uključujući sukob u Ukrajini, govori da se zemlja od spoljnog napada može braniti samo velikom vojskom. Uprkos tehnološkom napretku, dronovi i avijacija ne mogu dobiti takav rat. Na kraju, pobeda zavisi od vojnika s puškom, ili na osnovu ukrajinskog rata rečeno – s raketnim bacačem na ramenu. A rukovanje puškom i ručnim lanserom raketa se može naučiti tokom vojnog roka, kasno je za takve obuke kada rat počne – ističe Galović.
Ministarstvo odbrane i Generalštab Vojske Srbije razradili su nekoliko “scenarija” kako bi vraćanje obaveznog služenja vojnog roka moglo da zaživi u praksi.
Prema nekim najavama, obavezno služenje vojske najranije bi moglo da počne sledeće godine, ali mnogo toga će zavisiti od brzine priprema kasarni i svega što ide uz prijem novih vojnika.
– Devedeset dana je minimalan rok za kvalitetnu vojnu obuku. Dobra stvar je što je uglavnom reč o mladima koji su završili srednju školu, pa imaju dovoljan nivo znanja i za obuku i kod onih složenijih sistema. Najbolje bi bilo da ta obuka bude po kombinovanom “evropskom sistemu” u kome će za sofisticirane borbene sisteme biti zadužen profesionalni sastav i oni bi i dalje bili okosnica priprema u slučaju potrebe. Ali sa obučenim vojnim regrutima, budućim rezervistima, predstavljali bi snažan faktor odvraćanja što je i cilj svake vojske koja nema osvajačke pretenzije – naglašava Miladinović.
Bezbednost zemlje prioritet
Milan Galović kaže da tromesečno služenje vojnog roka “miri i neophodne potrebe vojske, ali i potrebe mladih”.
– Ipak, očekujem da će se kroz javnu raspravu doći do nekog modifikovanog rešenja. Period od 90 dana bio bi dovoljan samo za osnovnu obuku, pri čemu ne bi bilo služenja vojnog roka u jedinicama. Predsednik Vučić je pomenuo manjak kadrova u Komandi za obuku, zaduženoj za ova pitanja. Takođe, trebalo bi pripremiti kasarne za prihvat regruta. Rešavanje svih ovih pitanja, da bi obavezni vojni rok zaživeo kako treba, verovatno zahteva godinu-dve intenzivnog rada na ovom pitanju posle zvanične odluke o vraćanju služenja vojske. Sve to pokazuje da je vojni rok svojeveremeno olako urušen i na kraju ukinut i koliko je tu tradiciju, koja je pre svega bezbednosni interes Srbije, sada teško vratiti – ističe Galović.
Troškovi povratka u kasarne
U slučaju promene propisa, Narodna skupština Srbije će glasati da se vrati model obaveznog služenja vojnog roka koji će sada važiti samo za mladiće i to starosti od 18 do 26 godina.
Prema ranijim procenama Ministarstva odbrane, povratak regruta u kasarne godišnje bi koštao oko osam milijardi dinara.
Time bi se platili ne samo troškovi obuke već i ishrana i oblačenje budućih vojnika, a prema nekim najavama, i njihove plate koje, za razliku od vremena JNA, ne bi bile kao tada simbolične.
