Nakon poraza i povlačenja iz Lisičanska i Severodonjecka, nad ukrajinskom vojskom nadvila se nova senka poraza.
Linija fronta Seversk – Bahmut probijena je i ruska armija uskoro bi mogla da se pojavi pred poslednjim uporištima kijevskih snaga na Donbasu, čime bi bio ostvaren prvi ratni cilj Kremlja, zauzimanje cele teritorije Donjecke i Luganske Narodne Republike, koje su proglasile samostalnost još 2014. godine. Ovog puta ruska komanda odustala je od taktike prodora, opkoljavanja i hvatanja u potkovice iz kojih su se ukrajinske jedinice uz teške gubitke izvlčile pod artiljerijskom vatrom. Naime, nakon zauzimanja Severodonjecka i Lisičanska linija fronta na Donbasu, takozvana pavlogradska duga, skratila se sa 217 na 175 kilometara, što je Rusima omogućilo veću koncentraciju artiljerijske vatre. Zatim, ukrajinska vojska je prethodno je izgubila oko 700 jedinica borbene tehnike, oklopnih i specijalnih vozila, vučne, samohodne i reaktivne artiljerije.
Ulične borbe
Na osnovu tih činjenica, ruska komanda postepeno je pojačavala pritisak duž cele linije Seversk – Zvanovka – Soledar – Bahmut – Zajcevo. Naime, ova mesta nalaze se u blagoj dolini reke Bahmutka i moguće ih je braniti samo u selima na nešto višim prilazima istočno. S gubitkom ovih uzvisina, ukrajinske jedinice postaju uočljive, a korekcija artiljerijske vatre za ruske diverzantsko-izviđačke grupe neometan posao. Ukrajinska odbrana od oko 9.000 vojnika prvo je popustila u utvrđenom rejonu oko sela Verhnjekamjanskoje, nakon čega se Seversk ruskoj artiljeriji našao kao na dlanu. Pritom, ruske jurišne grupe pošle su za leđima ukrajinskih jedinica i noću ušle u Seversk, pa su počele ulične borbe.
Gore šume
Iz grada su prvo izašle ukrajinske profesionalne jedinice. Naime, strategija Kijeva za dalji tok rata zasniva se na nadi da će sačuvati što više kadrovskih jedinica i prenaoružati ih zapadnom opremom. Zato se na front baca sve više neobučenih rezervista koji često opstaju tek po nekoliko dana. Rezervisti u Seversku, naravno, nisu izdržali strahotu uličnih borbi, a i svi putevi za snabdevanje sa zapada našli su se pod ruskom vatrom. Prema poslednjim informacijama, u delu grada istočno od reke Bahmutka trenutno ruske trupe uništavaju poslednje džepove otpora, dok u zapadnom delu nema nikoga. Izgleda da su se ukrajinske jedinice povukle u šume u plamenu, pošto ih ruska artiljerija sada preorava.
Tesno polje
Pad Severska veliki je udarac za Kijev koji je tvrdio da posle Lisičanska i Severodonjecka neće biti poraza i povlačenja. Uostalom, kao i posle Hersona, Melitopolja, Marijupolja… Međutim, još gore po ukrajinsku vojsku je što se iza uzvišina Severska Rusima otvara široko polje s malim selima kojima mogu brzo i lako da prodiru.
Bekstvo iz Bahmuta
Pokazalo se da je ukrajinska odbrana na ovoj liniji slomljena tamo gde je trebalo da bude najjača, a to su veći gradovi. Seversk je pao, a slična sudbina sprema se Bahmutu. Naime, sada je ka Bahmutu Rusima otvoren i put iz pravca Severska, odakle se deo ukrajinskih jedinica povlači prema Soledaru oko kog su već pala sva okolna sela. Smatra se da je upravo Soledar ključ za zauzimanje Bahmuta koji bi se u tom slučaju našao u potkovici. Prema poslednjim vestima s terena, ruske snage doprle su do majdana gipsa na istočnom ulazu u gradić. Ipak, tamo se ne vode klasične linijske borbe. Na uzvisinama iskopane zemlje oko majdana borbe vode malobrojne diverzantsko-izviđačke grupe, snajperisti i artiljerijski korektori. Veće jedinice tu bi bile zbrisane artiljerijom i zato obe strane nastoje da zauzmu visove kako bi obezbedile korekciju vatre. Blizak pad Soledara već je stvorio dezorganizaciju ukrajinskih snaga u samom Bahmutu. Prema nekim svedočenjima s terena, pojedine ukrajinske jedinice već izlaze iz grada i na putu su se izmešali ljudi, kamioni, tenkovi… Međutim, ima i procena da je opet reč o spasavanju profesionalnih jedinica, dok će u odbrani grada biti žrtvovani rezervisti.
Osuđeni na smrt
Posebna bitka odvija se južno od Bahmuta. Tamo se u potkovici oko Novolugasnkog i obližnje termoelektrane nalazi oko 2.500 ukrajinskih vojnika praktično u okruženju. Rusi su im ostavili izlaz preko polja, kako bi izbegli borbe u dragocenoj elektrani, ali Ukrajinci sede na mestu i trpe artiljerijsku vatru. Ili ne žele da izginu na otvorenim poljima, ili im njihova komanda ne dopušta povlačenje pošto se nalaze praktično Rusima za leđima i time im otežavaju napad na Bahmut.
Masovno ginu vojnici i civili
Zamenica ministra odbrane u Kijevu Hana Maljar, saopštila je da Ukrajina neće objavljivati podatke o gubicima svoje vojske do kraja rata. Ova mera je razumljiva, pošto svakog dana lokalni mediji u svim ukrajinskim gradovima objavljuju na stotine nekrologa svojim sugrađanima poginulim na frontu. Očito je da su sve veće i civilne žrtve. Ukrajinska vojska svoja skladišta, kasarne i komandne punktove smešta u centre velikih naselja, a Rusi više nemaju toliko obzira kao na početku rata. Osim toga, stanovništvo je već oguglalo i ne poštuje znak vazdušne opasnosti. Česte su i optužbe Kijeva da Rusi gađaju isključivo civilne ciljeve, kao posle raketiranja Časovog Jara, a onda u medijima za dan osvanu umrlice za 84 ukrajinska vojnika upravo u tom mestu. Ipak, nesumnjivo je da je tom prilikom bilo i civilnih žrtava. Istovremeno, ukrajinske snage bez milosti gađaju raketama i artiljerijom Donjeck, Lugansk i okolna mesta. Zabeleženo je da su pogodili najmanje dva skladišta municije i jedan položaj, ali većinom su to nasumični napadi na stambene delove naselja.
