Na festivalu dokumentarnog filma AJB DOC, u subotu će u Sarajevu premijerno biti prikazan dokumentarni film “Sarevo safari”, slovenačkog režisera Mirana Zupaniča.
Film o bizarnom lovu na ljude koje su bogati lovci sa Zapada debelo plaćali pripadnicima VRS, već je izazvao čitav niz kontroverzi i oštrih reakcija u Republici Srpskoj, uključujući i više inicijativa da se zabrani.
Slovenački reditelj, redovni profesor na Katedri za filmsku režiju Akademije za pozorište, radio, film i televiziju Univerziteta u Ljubljani priznaje za “Vesti” je i njemu bilo čudno što je “safari na ljude” otkriven gotovo tri decenije od kraja rata u BiH, ali i posle silnih procesa u Haškom tribunalu od kojih se veći broj bavio upravo dešavanjima u ratnom Sarajevu.
– Da, to se čini čudno. Naročito jer su prema iskazima oba ključna svedoka u filmu o tome bile informisane najmanje dve značajane obaveštajne službe na Zapadu – tvrdi Miran Zupanič.
Na naše pitanje zbog čega u filmu nema i “druge strane” koja je optužena da je omogućavala “safari na ljude”, slovenački režiser tvrdi da je “bilo dosta pokušaja da se to dogodi”.
– Nažalost, nije bilo volje da neko od njih da izjavu pred kamerom – tvrdi Zupanič.
Međutim, sagovornici “Vesti” koji su tokom rata bili na odgovornim funkcijama, ali i prvim linijama fronta tvrde da niko nikad nije kontaktirao s njima kako bi predočili šta oni misle o iznetim tvrdnjama.
Pukovnik Blagoje Kovačević bio je ratni komandant pešadijskog bataljona VRS-a na Grbavici i kaže da su ga zvali samo lokalni mediji, i to tek pošto je film snimljen.
– Od početka autore filma nije zanimala istina, pa me zato nikad niko nije ni pozvao. Takvu priču je mogao da smisli ili jako bolestan um ili neko ko je za to dobio ogromne pare. Nema trećeg. Kakvi crni bogataši da su dolazili na Grbavicu?! Pa odatle je glavom bez obzira bežao svako ko je imao barem za autobusku kartu – kaže pukovnik Kovačević i dodaje da je do sad objavljeno na stotine izmišljenih priča iz rata u Sarajevu, ali da je ova – “pobedila”!
– U Haškom tribunalu se pojavilo na hiljade svedoka koji su otvoreno lagali o svemu i svačemu šta se događalo u Sarajevu. Ali, čak se ni oni nisu dosetili takve morbidnosti. Zato je važno da pravosuđe i rukovodstvo Srpske i Srbije reaguju hitno i oštro – poručuje Kovačević.
Profesor etike na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Istočnom Sarajevu, magistar Stojan Šljuka tokom rata je bio jedan od vojnika sa prve linije fronta na Grbavici.
Ni s njim niko nije kontaktirao dok je film sniman, mada kaže, imao bi mnogo toga da kaže, a što je zapisivao u ratnom dnevniku.
– Smešna priča. Nije bilo moguće da mi koji smo sve vreme rata bili na Grbavici, ratovali – ne primetimo te “lovce” sa Zapada. Priča je očigledno iz “kuhinje CIA”, a logično je što slovenački režiser više veruje CIA i NATO nego činjenicama i zdravom razumu – ističe Šljuka.
Prekrajanje istorije
Profesor Stojan Šljuka (na slici) ističe da je trend struktura moći u svetu da u potpunosti prekomponuju istoriju.
– Dovoljno je da izmisle događaj koji je hipotetički mogao da se dogodi, a nije bitno što nije, a zatim da o tome snime neki film, napišu knjigu i onda se ta izmišljotina forsira kao istina. Za 30 ili 50 godina neko će pogledati ovaj film i pomisliti kakve su to zveri bile Srbi, jer će smatrati da je istina što je snimljeno. E zato je od ključne važnosti da svi akteri rata u BiH, od oficira VRS, običnih vojnika, ali i svih struktura vlasti RS, ali i Srbije oštro reaguju. Ostaće i ta dokumenta, ti demantiji, pa će nepristrasan istraživač ili istoričar moći da prosudi šta je istina, a šta ne – ističe mr Stojan Šljuka.
Nisam izmanipulisan
Na naše direktno pitanje da li se plaši da je izmanipulisan, slovenački režiser kaže da je u početku bio skeptičan na celu priču.
– Lov na ljude je bio izvan moje mašte i izvan svih standarda ljudskosti. Zato sam se sa produkcijom dogovorio da imam pravo da u bilo kojoj fazi rada odustanem od projekta ako ne budemo imali dovoljno verodostojne građe. Sigurno ne bih rizikovao vlastiti integritet ukoliko ne bih verovao u svedočenja obaveštajaca. Snimili smo izuzetno tešku, crnu priču kako bi se javnosti otvorio nov horizont u poimanju ljudskosti. To je bio naš cilj i ništa drugo – kaže Miran Zupanič.
