“Operacija Kursk sigurno menja dinamiku rata u Ukrajini”

EPA/George Ivanchenko

Ukrajina već drugi dan zaredom vrši napade dronovima na Moskvu. Jedan od najvećih udara bespilotnih letelica na prestonicu Rusije od početka rata dolazi nakon ukrajinske ofanzive na Kursku oblast, u kojoj je Ukrajina zauzela više od 1.000 kvadratnih kilometara ruske teritorije.

Maksim Kamenjecki sa Kijevskog instituta za međunarodne odnose ističe da su najznačajnije posledice ofanzive narušavanje suvereniteta, razvlačenje ruskih snaga i razmena zarobljenika.

Ruski zvaničnici saopštili su da su ruske snage jutros odbile nove ukrajinske napade dronovima na zapadu zemlje, navodeći da je većina dronova uništena.

“Prvi put od 2. svetskog rata neko je zauzeo rusku teritoriju”

Kamenjecki kaže da je cilj ukrajinskih udara onesposobljavanje vojske Rusije.

– Ciljevi su ruska avijacija, aerodromi, skladišta oružja i municije i energetska infrastruktura koja napaja rusku vojsku. To je glavni cilj naših udara i pretpostavljam da je u nekom smislu dosta uspešan. Rusi pokušavaju da govore o tome da će odgovarati na naše napade, ali oni već mesecima svaki dan napadaju naše gradove, posebno istočno od Kijeva – ističe on.

Prema njegovim rečima, operacija Kursk, odnosno ukrajinska ofanziva, sigurno će promeniti dinamiku rata.

– Ne toliko u Donjeckoj oblasti, već ona ima druge komponente. Ovo je prvi put od 2. svetskog rata da je neko zauzeo rusku teritoriju, a to je bitna stvar. Sad smo u paritetu sa Rusijom – oni imaju narušen suverenitet svoje teritorije i mi imamo. Tu se ne radi o veličini teritorije, iako Rusi imaju veći deo naše teritorije. Setimo se onog što se desilo 1969. između Kine i Sovjetskog Saveza  – tzv. incident kod ostva Damanski, koji je skoro izazvao rat, a razlog je bilo ostrvo koje je imalo površinu manju od jednog kvadratnog kilometra. To je pitanje pariteta – sad smo u istoj poziciji, sad oni ne mogu više da govore jezikom ultimatuma da moramo pristati na predaju naše četiri oblasti, pa još i Krima, zato što sada imamo na njihovoj teritoriji jedno područje koje mi kontrolišemo – kaže Kamenjecki.

“Za sada nema ništa od mirovnih pregovora”

Osim narušavanja suvereniteta, Kamenjecki navodi još dve očigledne posedice ofanzive u Kurskoj oblasti, koje smatra ključnim.

– Osim toga, imamo razvlačenje ruskih snaga jer Ukrajina, ukoliko bude imala snage, može napasti i u nekoj trećoj oblasti. Treća vrlo važna pozicija je to što su ruski vojni obveznici, koji su morali da uđu u rat da bi branili teritoriju, zarobljeni. Mislim da ih je preko 1.000 i po prvi put u ovom ratu ruska strane se prva obratila Ukrajini sa pitanjem razmene zarobljenika. Neki naši vojnici su već dve godine u zarobljeništvu i Rusija ih ne želi menjati već vodi sudske postupke protiv njih, a sad će se situacija verovatno promeniti – objašnjava Kamenjecki.

Dodaje i da će ovakva dešavanja na frontu imati i uticaj na rusko rukovodstvo i da će izazvati probleme unutar vojnog, političkog i bezbednosnog rukovodstva, kao i unutar ruskog društva. A kada su u pitanju mirovni pregovori, za njih, prema njegovom mišljenju, za sada nema nikakvih izgleda.

– Mislim da u skorije vreme neće biti nikakvih mirovnih pregovora. Prilikom dolaska premijera Indije u posetu Kijevu, koji je najavljen ovih dana, možda će biti nekih razgovora o mirovnim inicijativama, međutim, nema nijedne snage koja ima dovoljno uticaja na obe strane u jednakoj meri – niti Kina, niti Indija, niti SAD, niti UN – zaključuje on.