Kada sam počela da razmišljam o planinarenju pročitala sam slogan “Izgubi se u prirodi da bi pronašao sebe”. To je bilo ono što me je inspirisalo na ovaj put. Znala sam da je priroda ono što vraća u balans, što daje uzemljenje, što nas vraća nama samima.
A zašto planine? Zato što je na vrhu najmanja gužva, ali je sa vrha pogled najjasniji i najdalje se i najviše vidi. Zato što se na vrh penjemo i sa svakim korakom pomeramo sopstvene granice. Zato što do vrha stižu najuporniji, najodlučniji i oni koji znaju kuda su krenuli.
Planinarenje je nešto što nam daje mogućnost da produžimo, ali i produbimo život. Da se gradimo i mentalno, duhovno i fizički. Iskusni planinari govore da što smo bliže Bogu, to brže padaju maske. I baš zbog toga ste na planini bliži onom svom integralnom JA, svojim borbama, strahovima, htenjima. Po nekom nepisanom pravilu tamo srećete ljude koji upravo za tim integralnim JA tragaju, deleći slične vrednosti iako često imaju različita zanimanja, uzraste, statuse i snove.
I lagala bih kada bih rekla da nisam sebi postavila pitanje “Mogu li ja to? Imam li sve resurse?” Kada pomenemo resurse, obično mislimo na one eksterne – novac, automobile, nekretnine. No, mnogo važniji su oni interni, koji su u nama – nepresušni i koji probuđeni i usmereni mogu da nam donesu sve gore navedeno, pa i mnogo više od toga. Svi imamo sve resurse, to ponavljam sebi iznova kada se uplašim da igram na veliko. To ponavljam sebi otkako sam se odlučila da krenem u osvajanje Kilimandžara. To je važno da znate kada postavljate ciljeve koji su dovoljno veliki da vas plaše, a istovremeno vas i uzbuđuju. A samo takvi ciljevi se i broje, zar ne?
Danas, planina Kilimandžaro i njen vrh naš je cilj. Na planini se živi u sadašnjem trenutku. Postoji samo misao kako da načinim sledeći korak. Pa sledeći. Pa još jedan. Na kraju, jedan od njih će me nepogrešivo dovesti do samog vrha.
“Rukometna” ekspedicija
Ekspediciju koja je krenula na Kilimandžaro čine bivši rukometaši Branko Kokir, sa suprugom Gordanom i Damjan Blečić, odnosno njegova lepša polovina Ivana. Tu je i Vladimir Maksa, novinar, Janez Kranjc, snimatelj, a društvo im prave i Aleksandar Petrović, Andras Ileš i vođa ekspedicije David Kovačević.
