Ubačeni u žrvanj neokapitalizma i neokolonijalizma, postali smo neosetljive zveri. Ne dotiču nas ni bol ni tuga ubogih pored nas. Proždiremo jedni druge boreći se za dinar/evro više, gazimo mrtve.
Pretvorili smo se u stoku bez repa.
Ogromni redovi pred bankama u Srbiji, a sve zarad Mladjinih 18 evra milostinje, na kojoj je njegova koalicija svojevremeno dobila izbore, pokazali su dubinu provalije u koju smo gurnuti. Starci, invalidi, mladi – sve se to tiskalo na Badnji dan da im država udeli crkavicu za najradosniji praznik.
Jad, beda, strahota…
U medjuvremenu su vrli srpski poslanici pokušali da ispod žita, dok se narod zamajavao preživljavanjem, a oni srećniji novogodišnjom i božićnom trpezom, proguraju sramni predlog o debeloj penziji posle tri skupštinska mandata. To što su mediji graknuli i to sprečili nije ni bitno, suština je u tome da su trtovi imali obraza da takvo nešto uopšte predlože.
Ne samo da predlože, već da (sada već propali) predlog i grčevito brane. Kao Koštuničin poslanik Šormaz koji je bes što mu je izmakla masna "mirovina" iskalio na novinarki "Vesti", koja se "usudila" da ga pita za komentar.
Kad je pljačka državne kase u pitanju, onda se stranačke razlike brišu. Nisu više bitni ni Kosovo, ni Evropa, ni Hag, ni NATO, pa tako radikali sa "izdajnicima" naprednjacima i Čedini liberali sa Vojinim i Veljinim "nazadnjacima" bratski dižu sebi plate, žmure na lažne putne naloge, čuvaju jedni drugima ledja.
Omerta vlada na svim nivoima, kao i svuda gde je mafijaški zakon ćutanja postao model ponašanja.
Tako će, verujem, po sistemu ja tebi – ti meni, uskoro u Skupštini proći i famozna rezolucija o Srebrenici, u kojoj ćemo priznati da smo krivi za sva zla ovog sveta, Turcima ćemo prepustiti Sandžak (ili Rašku oblast, kako ko više voli) da se brine o blagostanju braće po veri… Možda ćemo i u NATO, željan svežeg srpskog mesa na bojištima od Iraka do Avganistana.
Ali, dobro, kaže narod, šta se to nas tiče. Nek’ nam daju povremeno neku crkavicu da imamo za leba i s leba, a mi ćemo se u medjuvremenu zabavljati farmama, velikom braćom, survivorima i ostalim prigodnim sadržajima za mentalno zaostale.
Neka nas puste, muču narodne mase, da saosećamo u bolu Jelene Karleuše kojoj je naprečac lipsalo prase, kućni ljubimac. Zakupila je, kaže neutešna gazdarica, grobno mesto i mali kovčeg za večni počinak prasice Rijane. U moru suza negde se zagubila nedavna optužba da je Rijanu pojeo lično Sekin ker, i on valjda frustriran enormnom popularnošću gazdaričine ljute rivalke.
Bombardujte nas opet, ko Boga vas molim!
