Ukrajinska kriza za prvih pola godine pretvorila se iz pokušaja svrgavanja kijevskog režima u krvavi rat iscrpljivanjem. Pritom, jedino Kijev neće odlučivati o kraju sukoba u kom je po različitim procenama već poginulo najmanje 100.000 ljudi.
Prvi meseci rata pokazali su da je NATO solidno opremio i obučio profesionalni deo ukrajinske vojske (oko 250.000 ljudi) koja je imala i osmogodišnje iskustvo iz sukoba u Donbasu. Mnogi analitičari su potcenili ukrajinske snage iako su one, na primer, 24. februara imale oko 2.000 tenkova, dok bogata Nemačka raspolaže sa samo 300, Francuska s 250, a Velika Britanija oko 220.
Međutim, i takvi resursi nisu mogli da se porede s ruskim, zbog čega su se Ukrajinci zavukli u gradove. Kada je tako u aprilu stvorena pat situacija na frontu, Moskva nije želela da mobiliše aktivnu rezervu od dva miliona ljudi kako bi oni ostali u privredi. Ruska komanda zato je počela da obučava rezervu sastavljenu od dobrovoljaca koja se sada sve masovnije pojavljuje na frontu. Uz mobilizaciju u Donjecku i Lugansku, te mere su stvorile dovoljno snage da se drži zauzeta teritorija (oko 29 odsto površine Ukrajine do 2014. godine s 11 miliona stanovnika).
Šesta mobilizacija
Ukrajina je za to vreme sprovela pet talasa mobilizacije neobučenih rezervista i u septembru se sprema za novi, što više govori o nivou gubitaka nego razne procene. Pojedine ukrajinske jedinice svakodnevno javno odbijaju da se bore jer nisu prikrivene artiljerijom, ni iz vazduha, a žale se da nema čak ni kontrabaterijske vatre što ih pretvara u topovsko meso. Upečatljiva je i poslednja tranša vojne pomoći iz SAD koja vredi već tri milijarde dolara kako bi se nadoknadili gubici u tehnici i istrošenost ratnog materijala.
Glavna stavka je za “kraljicu rata” – artiljeriju. Reč je o 250.000 haubičkih granata 155 milimetara za oko 200 cevi koje je Zapad dostavio Kijevu. Pritom je neizvesno koliko je tih oruđa u funkciji pošto u Ukrajini nema tehničko-remontnih baza za njih, jer bi ih Rusi uništili raketama kao i one koje su postojale uoči rata. Zvaničan primer za ovo predstavlja 15 samohodnih haubica kalibra koje je dostavila Nemačka, a od kojih je u upotrebi još samo pet cevi zbog nemogućnosti održavanja.
Na dan 2.250 tona granata
Amerikanci šalju Ukrajini i stari sovjetski kalibar 122 milimetra (65.000 granata). Ovih ukupno 265.000 granata, uz još toliko u skladištima, namenjeni su za 100 dana rata. To znači da Ukrajina u narednom periodu može dnevno da ispali oko 5.300 haubičkih granata ili 238,5 tona čelika, dok se generalštab u Kijevu žali da ih Rusi svakog dana zasipaju sa oko 50.000 granata (oko 2.250 tona), što im omogućava oko 600 fabrika namenske industrije i ogromne ratne rezerve u kojima stoji i 8.000 tenkova T-72 različitog stepena modernizacije. Međutim, izgleda ruski generalštab još nije procenio da je ukrajinska vojska dovoljno razoružana i iscrpljena da bi počeo drugačiji rat.
Čudesno oružje
Medijska pažnja veštački je usmerena na određene savremene sisteme sa Zapada poput HIMARS-a, koji se predstavljaju kao čudesno oružje koje će promeniti tok rata. Međutim, Rusi su očito izučili ovo oružje, pošto su u poslednjem ukrajinskom napadu na Antonovski most preko Dnjepra oborili svih 18 raketa iz HIMARS-a.
Kasa na infuziji sa Zapada
Uprkos tvrdnjama Zapada da će ruska privreda pokleknuti do leta, pokazalo se da je Moskva našla nova tržišta, a rublja povećala vrednost.
Ukrajinska ekonomija uoči rata bila je daleko slabija, pošto je samo u periodu 1989-2014. BDP zemlje smanjen za 30 odsto.
Situacija se pogoršala pre osam godina gubitkom industrijski razvijenog Donbasa i turističkog Krima, da bi u poslednjih šest meseci Kijev izgubio i druge oblasti. Glavne luke su Rusi zauzeli ili blokirali, ali Ukrajina više i nema šta da izvozi osim žitarica. BDP je pao za dodatnih 45 odsto, industrijska proizvodnja je gotovo stala, a deset miliona ljudi je pobeglo iz zemlje uz onih 11 miliona koji su na teritoriji pod kontrolom Rusije.
Zapad pomaže sa oko dve milijarde dolara mesečno i kreditima, dok Ukrajinu rat košta od pet do sedam milijardi svakog meseca, pa se razlika isplaćuje iz ionako skromnih zlatnih i deviznih rezervi Centralne banke. Zavod za izradu novčanica štampa besomučno i inflacija je već 50 odsto, umanjujući plate i naknade koje kasne po nekoliko meseci.
Rusija je već s ukrajinske mreže isključila Zaporošku nuklearnu elektranu koja daje 28 odsto struje. Pritom, radnici poslednjih rudnika uglja i oko polovine gasnih nalazišta već jasno čuju tutnjavu ruske artiljerije. Nikolajevsko brodogradilište, koje je nekada pravilo i nosače aviona, sada koristi debele brodske cevi za proizvodnju peći na čvrsto gorivo.
