Mladi u Srbiji mnogo vremena provode na društvenim mrežama, pokazalo je istraživanje Stavovi mladih u Republici Srbiji o uticaju i značaju društvenih mreža Centra za kreiranje politika i strategija.
Ova organizacija čiji su članovi studenti Beogradskog univerziteta je, anketirajući mlade starosne dobi od 18 do 30 godina, došla do rezultata da se ovim putem informiše više od polovine njih, kao i da je čak 94 odsto uveče pre spavanja na društvenim mrežama. Tema je ekipi u Centru bila zanimljiva jer su, kako kaže programski direktor Centra Nenad Spasojević, primetili da i sami mnogo koriste društvene mreže, a hteli su i da opipaju puls kod svojih prijatelja, kolega, poznanika.
Lažne vesti
– Kada vidimo rezultate koji su zabrinjavajući, zbog činjenice da se društvene mreže kod mladih koriste u prevelikoj količini, shvatamo da je značajno što smo se dotakli te teme, ispitali je i ukazujemo na potencijalne probleme u budućnosti sa prekomernom upotrebom ovih medija – pojašnjava Spasojević za “Vesti”.
Između sat i tri dnevno, skoro polovina mladih bude na društvenim mrežama, a više od 40 odsto premaši tri sata, ili misle da su mnogo vremena proveli, pa ne broje. Do sat je na mrežama je 9,8 odsto, do pola sata 3,1, a skoro petina pred spavanje bude između 60 minuta i tri sata, dok pet odsto premaši tri sata. Pred spavanje na mrežama nije svega 5,9 odsto mladih, što govori da 94,1 odsto jeste.
Internet novine i portali su za 39 procenata njih, izvor informisanja, a svega 4,7 odsto se informiše putem TV i 0,6 odsto iz štampe. Ovi mediji polako prepuštaju mesto društvenim mrežama i portalima, mada više od trećine, njih 35,2 odsto, uglavnom ili uopšte ne veruje informacijama s društvenih mreža, dok uglavnom ili potpuno veruje 13,2 odsto. Najveći broj ispitanika, čak 67,7 procenata, smatra da se često plasiraju neistiniti sadržaji. Da su i društvene mreže i drugi mediji jednako pogodni za širenje lažnih vesti, smatra skoro trećina, odnosno 30,6 odsto.
Boravak na mreži im, kaže Spasojević, u velikoj meri služi i za informisanje, posebno zato što su se skoro svi mediji prilagodili deljenju sadržaja i na mrežama, da bi prišli i održali kontakt s korisnicima.
– Međutim, često su plasirane informacije lažne, tzv. fejk njuz, i shvatili su vremenom da mnogo toga što pročitaju nije istina – objašnjava nam zašto natpolovičan broj ne veruje u potpunosti i s dovoljnom sigurnošću informacijama koje pronalaze na društvenim mrežama.
Video lekcije
Istraživanje pokazuje da je najpopularniji Instagram koji koristi više od 80 procenata mladih, pa Votsap kojim komunicira 66,1 odsto, Sledi Jutjub sa 62,4 odsto i Fejsbuk koji koristi skoro svaki drugi mladi ispitanik. Viber je u upotrebi kod 14,1 odsto, slede Tviter i Snepčet sa 14 i 11 procenata mladih, a te društvene nalaze mesto na Instagramu. Tik-Tok koji je sada bum u svetu koristi 6,6 odsto, a Linkedin, Telegram, Tinder i druge ne premašuju pet procenata ispitanika.
Ovaj redosled, prema rečima koordinatorke istraživanja Nevene Avramović, svedoči da su mladi najskloniji korišćenju platformi koje su kombinacija objava multimedijalnog sadržaja i komunikacije.
– Tu se krije razlog slabog korišćenja Tvitera, koji je prvobitno osmišljen za kraće tekstualne objave. Većina je najviše na Instagramu, gde su sve objave fotografije ili video, što iskazuje pobedu vizuelnog nad pretežno tekstualnim – pojašnjava ona.
U osvrtu na duel mreža koje se koriste samo u komunikacione svrhe, navodi da, iako su dosta slične, Votsap pretežno koriste mlađi, a Viber je popularan kod starijih i u poslovnom svetu.
– Uzrok tome nije najjasniji. Većini je primamljiviji jednostavniji i pregledniji zeleni Votsap dizajn, ali se očekuje pad njegove popularnosti nakon promene politike privatnosti – priča ona, ukazujući da slede do skora najpopularniji Fejsbuk i Jutjub, zanimljiv kao platforma za razne video sadržaje, od muzike, preko vlogova i video-lekcija.
Nepoverenje i odbojnost
– Mladi u Srbiji smatraju da postoji zloupotreba društvenih mreža u političke svrhe, a kako su uglavnom apolitični, česta pojavljivanja sadržaja na mrežama koja imaju političke konotacije stvaraju im često dodatna nepoverenja i odbojnost – ukazao je Nenad Spasojević.
Začarani krug
Nevena Avramović kaže da mreže imaju mane od kojih je najveća lako stvaranje zavisnosti, ali napominje i da na neke vrše pozitivan uticaj.
– Odlazak na mreže je prva i poslednja aktivnost sve većeg broja ljudi, a mladi često proveravaju objave i poruke da bi stalno bili u toku sa dešavanjima. Zbog mreža, nivo samopouzdanja opada, jer ljudi grade iluzije da svi oko njih vode bolje i zanimljivije živote, pa postaju nesigurni, depresivni i anksiozni, poredeći se u tom začaranom krugu sa drugima. Pozitivni efekti su kod introvertnijih koji mogu da razmisle tokom konverzacije na mrežama, lakše se oslobode i upoznaju druge.
