Stres kao stres u suštini uopšte nije loša stvar, jer je takozvani hormon stresa – kortizol zadužen za pripremu celog ljudskog organizma na dolazak i preživljavanje nekih teških i izazovnih situacija.
Prosto rečeno, stres praktično osigurava nesmetano funkcionisanje ljudskog tela pod velikim naporima, kako fizičkim tako i psihičkim, ali problem nastaje onda kada je organizam primoran da duže vreme funkcioniše u takvom režimu rada.
Sve to objašnjava zaključke naučnih istraživanja, gde je potvrđeno da povišen nivo kortizola u krvi rezultira povećanjem apetita, povećanjem želje za brzom hranom, a čak olakšava nakupljanje masnih naslaga u predelu stomaka. Zanimljivo je da u takvom režimu rada telo sagoreva manje kalorija nego obično, pa izvorni sistem za preživljavanje danas se obično okreće protiv ljudi i pored stvaranja ostalih problema vodi ih u gojaznost, a time i u mnoge druge bolesti koje debljina izaziva.
Zbog toga je važno voditi računa o ishrani jer je za ostanak u dobroj formi u ovim okolnostima neophodno dodatno zalaganje i povećana pažnja.
Zato stručnjaci predlažu izbegavanje brze hrane, jer sastavi ovakve ishrane kvare formu i najvećih sportista, a zamislite šta čine ljudima koji su već na granici gojaznosti. S druge strane, čak i najzdravija hrana u prevelikoj količini ima isti efekat kao i nezdrava, odnosno, stvara kalorijski suficit koji vodi u gojenje.
|
Oprez sa slatkišima i masnoćama
Fizičke aktivnosti – izvor dugovečnosti
|
