Dodik je naveo da odluku o ulasku u NATO treba da donese narod Republike Srpske na referendumu, ali da je sada javno mnjenje u Srpskoj protiv takve integracije.
"To je logično, ako se uzme u obzir celi niz istorijskih razloga. Jedna od tih činjenica je i to što je NATO pre 20 godina bombardovao Srbe u BiH, a potom i Srbiju", rekao je Dodik za najpoznatiji ruski portal vesti "Lenta.ru".
Napominjući da je Srbija, posle NATO bombardovanja, proglasila vojnu neutralnost, Dodik je ocenio da ne bi bilo dobro i da bi bila opasna situacija da Srbija ostane neutralna, a da Srpska ide ka članstvu NATO.
"Još jedan važan detalj je to što je jedna od glavnih država sprovodnika ideje integracije BiH u NATO Turska, koju Srbi ne doživljavaju pozitivno. To je loš znak", rekao je Dodik.
NATO ne može biti politički neutralan
Osim toga, naveo je on, ljudi ne vide nikakve pluseve od takvih integracija, nego samo maglovita obećanja. Dodik napominje da NATO nije politički neutralna organizacija i da, uz sve to, u BiH postoji problem složenih političkih odnosa unutar zemlje.
Dvostruki standardi Zapada
Govoreći o situaciji na Krimu, Dodik je podsetio da je tamo većina ljudi na referendumu izglasala promenu statusa, ali da je prisutna već poznata politika primene dvostrukih standarda Zapada.
On je rekao da, na osnovu svog 13-godišnjeg iskustva na poziciji predsednika i premijera Republike Srpske, može da kaže da je najvažnija stvar dostići mir i prekid borbenih dejstava i biti dosledan i čvrst u izgradnji institucija vlasti.
"Sve to ukupno dovodi do toga da javno mnjenje u Republici Srpskoj ne podržava integracije u NATO", napomenuo je Dodik, navodeći da on kao predsednik i političar to treba da ima u vidu.
Dodik je naveo da je nejasno koliko su dobre i integracije u EU, navodeći da je evrooptimizam opao.
"Mi ne možemo da budemo izolovana zemlja, mi moramo da budemo integrisani. Nas faktički prisiljavaju da se integrišemo u EU. Nejasno je koliko je to dobro. Može se reći da nivo evrooptimizma nije takav koliki je bio pre nekoliko godina, kako ovdje, tako i u samoj EU. Ali, ipak, taj projekat je i dalje snažan projekat", dodao je predsjednik Srpske.
Kada je reč o budućnosti Republike Srpske, Dodik je naveo da je ključni momenat očuvanje autonomije i samostalnosti, kao i napredak u ekonomskom razvoju, koji će omogućiti visok nivo životnog standarda građana.
Govoreći o ekonomskim potencijalima Republike Srpske, Dodik je istakao da Srpska ima šansu i da se poslednjih godina oseća napredak u ekonomskoj situaciji.
"Veoma je važno da, i pored svih teškoća, mi ne plačemo nad svojom sudbinom", rekao je Dodik.
On je naveo da se ekonomski razvoj Srpske bazira na sektoru energetike, postoje vodeni resursi i ugalj, a više 35 odsto proizvedene struje se izvozi.
"Postoji još jedna važna prednost, a to su dobre perspektive za razvoj agroindustrijskog kompleksa. Republika Srpska raspolaže značajnim šumskim potencijalom, odnosno uslovima za razvoj odgovarajuće industrije", naveo je Dodik.
Podrška za Vladimira Putina
Govoreći o političkim odnosima sa Rusijom, Dodik je rekao da Republika Srpska bezuslovno razume aktuelnu političku situaciju i podržava borbu ruskog predsednika Vladimira Putina i ruskog naroda.
"Mi jasno vidimo zašto se situacija razvija upravo na taj način. Osnovni `problem` Rusije je to što je ona uspela da vrati izgubljene pozicije i da ponovo postane snažna zemlja na međunarodnoj areni", naveo je predsednik Srpske.
On je dodao da Zapad jednostavno nije mogao da dozvoli Rusiji da sačuva takav tempo razvoja, te podsetio da na Zapadu pokušavaju da predstave Rusiju kao zemlju koja je pretnja miru i da je optuže za destabilizaciju.
"Može se pretpostaviti da je zbog toga i generisan problem u Ukrajini. Rusija ima pravo da se brine o sudbini svojih sunarodnika u drugim zemljama", rekao je Dodik.
