Prosečna ocena odnosa Srbije i Rusije visoka je, ali se godinama smanjuje, dok je većina protiv ruske agresije u Ukrajini, smanjuje se i broj ispitanika koji smatraju da je Rusija prijatelj i da nas očekuju bolji odnosi, navodi Institut za evropske poslove.
Građani veruju da Vučić radi na dobrim odnosima s Rusijom, većina nikada nije bila u toj zemlji, protive se sankcijama, a informišu se preko TV i interneta. Mladi bi da napuste Srbiju, a otišli bi u EU, prvenstveno u Nemačku, dok samo 1% građana bira Rusiju. Evropska unija ponovo na čelu liste kao najveći donator Srbiji, navode dalje iz Instituta za evropske poslove.
Sedmu godinu zaredom, Institut za evropske poslove u saradnji sa Ninamedia istraživačkom kućom sproveo je u periodu od 4. do 14. marta 2022. istraživanje javnog mnjenja o odnosima Srbije i Rusije. Istraživanje je rađeno na reprezentativnom uzorku od 1.228 ispitanika na teritoriji Republike Srbije.
Većina veruje da će odnosi u budućnosti biti bolji
Teme istraživanja su bile: odnosi Srbije i Rusije, odnos prema ratu u Ukrajini, političke prilike u Srbiji i odnosu građana prema poseti i migraciji u Rusiji u odnosu na EU.
Smanjuje se prosečna ocena odnosa između Srbije i Rusije i iznosi 4,03. Više ocene daju muškarci, ispitanici mlađi od 30 i stariji od 60 godina, osnovnog nivoa obrazovanja, iz Centralne Srbije i vangradskih naselja. Prosečna ocena se smanjuje u odnosu na istraživanja iz 2018. i 2019.
Većina ispitanika (61%) veruje da će odnosi Srbije i Rusije u budućnosti biti bolji i to uglavnom muškarci, ispitanici mlađi od 30 godina i stariji od 60 godina, sa završenom osnovnom školom, stanovnici Istočne i Južne Srbije, iz vangradskih naselja, dok 18% misli suprotno. U poređenju sa prethodnim talasom istraživanja, uočava se pad broja ispitanika koji veruju da će odnosi između Srbije i Rusije u budućnosti biti bolji, kao i rast onih koji smatraju da neće biti bolji.
86% građana Srbije nije bilo u Rusiji
Najveći broj ispitanika se o odnosima Srbije i Rusije informiše preko televizije (32%), 28% putem internet portala, 17% navodi društvene mreže, 9% preko štampanih medija, 8% preko porodice, prijatelja i kolega, dok se ostali odgovori javljaju u manje od 5% slučajeva.
86% ispitanika nije bilo u Rusiji, dok 14% jeste i to su u većoj meri ispitanici najvišeg nivoa obrazovanja, stanovnici Beograda, iz gradskih naselja. U poređenju sa prethodnim talasima istraživanja nisu oučene značajne promene rezultata.
Najveći broj građana Srbije (76%) smatra da je Rusija prijatelj Srbije, 3% ima suprotno mišljenje, dok 21% ne zna odgovor na ovo pitanje. U poređenju sa prethodnim talasima, uočava se pad broja ispitanika koji smatraju da je Rusija prijatelj Srbije.
Većina smatra da napad na Ukrajinu nije opravdan
72% građana Srbije ne planira da ode iz Srbije, dok 15% njih planira i to većinom mlađi od 30 godina, sa najmanje završenom srednjom školom, gradske sredine. Države u koje bi otišli su na prvom mestu zemlje Evropske unije (11%), dok je Rusija na drugom mestu (1%). Nemačka (30%) je zemlja EU u koju bi najveći broj ispitanika želeo da ode.
32% ispitanika smatra da je Evropska unija najveći donator Srbije, potom Kina (25%), dok 12% njih smatra da je to Rusija. 25% njih nema izraženo mišljenje, a ostali odgovori se javljaju u manje od 2%.
Oko 42% ispitanih smatra da agresija Rusije na Ukrajinu nije opravdana, dok 35% smatra suprotno i to su u većoj meri muškarci, stanovnici svih regiona osim Vojvodine, iz vangradskih naselja. Nešto više od petine (23%) nije znalo da odgovori na ovo pitanje.
Tri četvrtine (76%) ispitanih smatra da Srbija ne bi trebalo da se pridruži EU i uvede sankcije Rusiji (češće muškarci, stariji od 60 godina, sa najnižim nivoima obrazovanja, iz Zapadne Srbije i Šumadije, stanovnici ruralnih naselja) 13% smatra da da bi to trebalo da uradi, a 11% ne zna da se izjasni.
Поједине анализе су корисније ако се не објаве, јер не дезавуишу народ. Народ је поводљив и зачас се прегорматира.
ЕУ је највећи инвеститор, да али истовремено су скинуле 3.000.000, а можда и неколико пута више, српских глава.
Анализа је оно што, у најмању руку, почне од садашњег стања, тражи узрок томе, опише га и предложи могућности, пријетње, шта спријечити да не одемо ђе не треба, шта треба искористити ….
Без намјере вријеђање, али овакви текстови си више штетни него корисни српском народу. Је ли то намјера?
Uzorak od nešto preko hiljadu ispitanika ne može biti reprezentativan za Srbiju, smešno. Na osnovu ovog broja ispitanika ne može se donostiti sud. Pitanje je i koliko su anketari i anketa objektivni. Sve što ide u propagandu političkih dešavanja ne treba uzimati za ozbiljno. Ovakve tandencije definitivno nisu.
Najsmešnije mi je to, kad kažu 73%, 83%, a ispitali su 0,3% stanovništva! Jer po toj logici,ako se 40 od 100 ispitanih izjasni negativno, to znači, da se 40% ljudi slaže sa njima,a da jih nisu ni pitali!