Ivana Nikolić je od one posebne sorte ljudi koje kroz život vode optimizam i čvrsta rešenost da ne poklekne pred trendovima savremenih medija – što strašnije i površnije to veća čitanost i više para. Sajt koji je krajem 2016. pokrenula – Australiana Serba – bavi se isključivo kulturom.
Njena vodilja je – kultura spaja, politika razdvaja ljude. I zato kada hoćete da predahnete od mračnih vesti, od poražavajuće statistike, od rijaliti rečnika, scena nasilja i političkih demagoga, idite na portal www.australianaserba.com. Tamo će vas dočekati lepota življenja, kreativci, duhoviti i zanimljivi ljudi sa ove i sa one strane okeana i gotovo obavezno otkrivanje neke zajedničke niti koja povezuje dva naroda.
Sve je počelo kada je Ivana, tada novinarka Studija B i autorka emisije “Moj Beograd”, u razgovorima sa prijateljima koji su se odselili u Australiju, saznala da mnogi vrsni muzičari, čak i oni sa akademskim zvanjem, ne samo da uživaju, već i sviraju i objavljuju CD sa srpskom muzikom.
– Kao što smo mi imali nekada boemiju, koja je u ovim tranzicionim vremenima izumrla, pa nema više starih srpskih kafana i okupljanja umetnika u njima, u Melburnu ona cveta, iako je ovaj grad neuporedivo mlađi od Beograd – priča nam Ivana.
Fascinacija je tim veća jer u kulturnoj prestonici Australije, Italijana i Grka ima značajno više nego Srba. Kada se izmaknete od patriotske pristrasnosti, znate da i grčka i italijanska muzika spadaju u sam svetski vrh i po kvalitetu i po popularnosti, ali je očito mnoge Australijance privukla strastvenost balkanskih melodija. Srpska muzika, od trubačke do starih narodnih pesama poput “Jovano”, više odzvanja iz raznih klubova, pabova, kafanica u boemskim četvrtima Melburna, nego zavodljivi ritmovi italijanskih kancona.
– Intelektualci i muzičari koji vode boemski stil života, žive skoncentrisani u nekoliko opština blizu centra Melburna. U ovom gradu važi evropski princip da što si bliži centru, to je prestižnije. Čuveni su kvartovi Nortkot, Ficroj ili Tornburi gde žive boemi, kao i Haj Strit ili Visoka ulica, u kojoj se nižu kafanice, barovi, klubovi, i u kojima stalno vrvi od ljudi. Mnogi od njih sviraju srpsku muziku i uče srpski – priča nam Ivana.
Otud ne treba da čudi što se u trubačkom ansamblu sa tipičnim srpskim usklikom u nazivu – Opa, bato – nalazi samo jedan Srbin – Zemunac Dušan Mitrović, dok su svi ostali Australijanci.
Kao autor emisije “Moj Beograd” na Studiju B, Ivana je došla na ideju da sve te zanimljive priče spoji u reportažni zapis “Moj Beograd – Moj Melburn”. Pokrovitelj njenog puta na daleki kontinent 2015. godine bila je australijska ambasada. Štedelo se na sve strane, smeštaj je imala kod prijatelja, a Ivana je bila, što bi se reklo, sam svoj majstor i novinar i snimatelj. Dva meseca, koliko je provela u zemlji kengura i koala, bila su kratka, ali intenzivna. Dovoljno da neki njeni prijatelji priznaju da to što je ona saznala o sponama srpske i australijske kulture oni nisu uspeli ni za više godina i decenija svog življenja tamo.
Koliko kuburi sa novcem, jer portal je neprofitan, drugim rečima svi saradnici rade iz dobre volje, toliko Ivani ne fale ideje. Nastoji da formira Klub za strance u Beogradu. U Srbiji, prema nekim njenim podacima, živi oko 200 Australijanaca i ko zna još koliko državljana drugih zemalja. Udruženje Australiana Serba bi uskoro mogli, uz nesebičnu pomoć Jelene Kiš, bivše predsednice Matice iseljenika, a sada aktivne članice srpske zajednice u Melburnu, i da registruju u Australiji. Dok čeka objavu poslednjeg konkursa Uprave za dijasporu za projektno finansiranje, Ivana se plaši da će pre dobiti potporu od australijskih fondova za multikulturalnost nego od srpskih institucija zaduženih za jačanje kulturnih veza matice i iseljenika.
Napustila Studio B
Na ideju da se bavi internet novinarstvom ova uvek nasmejana devojka došla je, moglo bi se reći, silom prilika. U Studiju B, njenoj tadašnjoj matičnoj redakciji, promenjen je vlasnik. Najčuvenija lokalna televizijsko-radijska stanica je privatizovana. Skupština srpske prestonice se lako odrekla jednog od simbola Beograda, došli su neki novi urednici i uređivačka politika. Radilo se sedam dana u nedelji, plata mala i neredovna. I kao vrhunac – studio za montažu uvek je bio zauzet za finiširanje njene putopisne serije sa dalekog kontinenta.
Ono što bi svaka, pa i one najveće televizije volele da imaju u svojoj ponudi, ovoj redakciji kao da se nije žurilo sa njenim emitovanjem.
Vide četnike i gde ih nema
Koliko god bežala od politike, ona te uvek negde potkači. Ivana se u to uverila i kada je na njihovoj Fejsbuk stranici objavila fotografije sa obeležavanja godišnjice Prvog svetskog rata. U paradi, koja je tim povodom bila organizovana, nalazili su se predstavnici svih zajednica koje su bile deo Antante. Među njima su bili i Srbi, obučeni u uniforme vojske Kraljevine Srbije.
– Posle su nam se javili neki projugoslovenski orijentisani iseljenici, kritikujući zašto smo “stavili te četnike”. Pokušala sam da objasnim da to nismo učinili mi, već australijska država, i da to nisu četnici već istorijske činjenice – priča nam Ivana.
Sviraj kako žena kaže
“Anja i Zlatna” je još jedan vokalno-instrumentalni ansambl koji je pokrenula Beograđanka Aleksandra Aker, profesorka na univerzitetu i članica Nacionalnog odbora Australije za muzičko obrazovanje dece. Svi ostali članovi su Australijanci ali u svom repertoaru koji “oblači” u barokno ruho nacionalnu muziku mnogih naroda, dominira srpska muzika. Aleksandrin životni partner Donald Nikolson proglašen je za jednog od vodećih klasičnih muzičara dalekog kontinenta. Ivana otkriva da je druženje sa njima bilo nezaboravno, baš kao što u Kolarčevoj zadužbini ne pamte da je ikada pod svodovima najpoznatije koncertne dvorane u Srbiji gostovao takav virtuoz na čembalu kao što je srpski zet Nikolson.
