Putovanja ponovo uzimaju maha, pa su ove sezone ljudi u potrazi za dobrim ponudama za odmor. Istovremeno, pandemija je značajno povećala broj online transakcija. Ove okolnosti
uticale su na to da prevaranti iskoriste euforiju i osmisle šeme prevara u vezi sa putovanjima.
Nacionalni CERT upozorava da su od početka pandemije, korisnici poštanskih i finansijskih usluga i svi korisnici interneta u Srbiji iskusili različite oblike pokušaja prevare, a najčešće preko mejlova ili oglasa.
Predstavljamo nekoliko saveta kako da se zaštitite od sumnjivih ponuda u vezi sa putovanjima.
Suviše dobra ponuda je verovatno lažna
Prevaranti su veoma svesni činjenice da veliki broj potrošača traga za povoljnim ponudama
za putovanja. Oni koriste svaki alat koji im je na raspolaganju, kako bi doprli do svesti
potrošača koji traže najniže cene avionskih letova, hotela, paket aranžmana ili usluga
iznajmljivanja automobila.
Nemojte da vas ponese uzbuđenje što ste pronašli aranžman za odmor iz snova po veoma
atraktivnoj ceni. Nepisano pravilo koje treba slediti je: ukoliko ponuda deluje suviše dobro,
verovatno je lažna.
Prepoznajte taktike
Prvi korak u zaštiti od sajber kriminala je informisanje. Veoma je bitno da znate koje taktike koriste prevaranti da ne biste postali njihova žrtva. Oni su osmislili mnoge načine da vas prevare od socijalnog inženjeringa do fišinga.
Socijalni inženjering je kada vas prevaranti ubede da im date vaše lične podatke ili podatke
o platnoj katrici. Jedan od načina je da vas neko pozove preko telefona i pretvara se da je iz turističke agencije koja nudi primamljiv paket aranžman za godišnji odmor, a potom zatraži vaše bankovne podatke kako biste uplatili depozit.
Nakon toga nestaju i ne možete ih ponovo kontaktirati. Takođe, ovim ponudama vas mogu namamati i na druge načine – koristeći mejlove, sms poruke, poruke na What’s App-u, ili oglašavanjem ponude na veb-sajtu.
Na internetu možete naći i lažnu turističku agenciju, veb-sajt nepostojećeg avioprevoznika ili ono što je još popularnije ovih dana / stranice povezane sa društvenim mrežama, koje
izgledaju potpuno autentično i nude neverovatne ponude. Međutim, ako pažljivije pogledate
URL, odnosno adresu veb sajta ali i njegovu sadržinu, možete primetiti da je lažan. Na
primer, URL će imati dodatna ili različita slova i simbole, a veb-sajt može da ima gramatičke
greške ili ograničene funkcije.
Fišing napadi podrazumevaju da se prevaranti predstavljaju kao zaposleni u finansijskim
institucijama ili kao trgovci, da bi dobili vaše lične podatke preko mejla ili veb-sajtova.
Mogu vam slati mejl sa logotipom vaše banke ili turističke agencije, prilažući vam link sa
napomenom da kliknete “što je pre moguće”, kako biste osvojili veliki popust na avionske
karte ili paket aranžman. Kada kliknete na link, on će vas odvesti na lažan veb-sajt, a sve
vaše uplate ići će direktno prevarantima. Od početka pandemije broj fišing napada u Srbiji
povećan je za oko 70 odsto.
Budite svoja prva linija odbrane
Finansijske institucije vrše zaštitu vaših uplata koristeći višestruke nivoe sigurnosti, kako bi
sprečile prevare i krađu vaših podataka. Visa je, na primer, implementirala oznaku Visa Secure na stotinama hiljada veb-sajtova trgovaca, kako bi učinila sigurnijim vaše online
transakcije. Visa takođe koristi tokenizaciju, tehnologiju koja u svakoj transakciji omogućava zamenu poverljivih podataka o plaćanju jedinstvenim digitalnim identifikatorom – tokenom, bez rizika da on bude ugrožen. Ipak, bitno je i da sami sebi budete prva linija odbrane od prevaranata.
Na šta treba da obratite pažnju?
Važno je da zapamtite da nikad ni sa kim ne delite broj računa, trocifreni sigurnosni kod
(CVV2) na poleđini kartice ili jednokratnu lozinku. Znajte da finansijske institucije i provereni trgovci nikada neće tražiti da otkrivate svoje osetljive podatke preko telefona ili u tekstovima poruka.
URL bezbednih sajtova počinje sa „https: //“, a ispred linka nalazi se ikonica katanca, pa je
potrebno da to proverite pre nego što izvršite uplatu.
Ako vam stigne mejl sa odličnom vremenski ograničenom ponudom, uverite se da je ona
realna, tako što ćete da uporedite logotip sa onim sa sajta firme ili banke.
Treba se paziti i mutnih fotografija i fotografija niske rezolucije. Ako je elektronska pošta
lošeg kvaliteta, velika je verovatnoća da je u pitanju prevara, a ne stvarna ponuda banke ili
turističke agencije.
Ne klikćite na linkove i ne preuzimajte datoteke iz mejlova, ako posumnjate da nude nešto
previše dobro da bi bilo istinito. U tom slučaju možete da proverite na veb-sajtu finansijske
institucije ili turističke agencije, od kojih ste navodno dobili mejl, da li zaista imaju takve
ponude. Uvek obratite pažnju na naziv firme i iznos koji treba da platite, pre nego što potvrdite transakciju.
Uradite sve što možete da biste se zaštitli i poštedite sebe muka da vratite sopstveni novac
nakon što ste prevareni.
