Kada je Umetnički centar Soko održao prvi Svetosavski bal u Bazelu u januaru 2020. godine, ideja je bila da to postane tradicija. Ali okolnosti su bile takve da je to već naredne godine bilo nemoguće, pa je snimljen mini-program koji je emitovan umesto bala. Što se više približavao januar 2022. bilo je sve jasnije da ni ove godine neće biti moguće da se održi bal, pa su članovi Umetničkog centra Soko napravili novi, malo drugačiji koncept za ovogodišnji onlajn Svetosavski bal. Muzika je bila snimljena, igre uigrane, sala zakupljena, ali se nekoliko članova naprasno razbolelo i snimanje je moralo da bude odloženo. Sala je potom bila zauzeta nekoliko meseci i tek je nedavno sve snimljeno i montirano. Zbog velikog zakašnjenja epitet Svetosavski možda nema toliko smisla, ali bal radi kontinuiteta nije smeo da izostane.
U programu su učestvovale pevačke grupe Umetničkog centra Soko, grupa Arno iz Bazela i Srpsko kulturno-umetničko društvo “Vuk Stefanović Karadžić” iz Šenenverda.
Atmosfera na snimanju je bila sjajna. Svi su došli u odličnom raspoloženju. Deca i žene obučeni u divne balske haljine, a zahvaljujući pomoći KUD-a “Dobrosav Radovanović Kikac” ostatak ekipe obukao se u prave, srpske starogradske kostime. Miki Erdbob, uvek dobro raspoložen, bio je iza svojih kamera i aparata i snimanje je moglo da počne.
U prelepoj koncertnoj sali čarolija je trajala nekoliko sati. Pesme su već bile snimljene, samo je trebalo pronaći pravi ugao snimanja, ponoviti sve nekoliko puta, da svi budu zadovoljni. Deca su već navikla na snimanja i imala su ozbiljnu koncentraciju da sve izdrže. Najveći izazov bio je uživo snimiti pesmu “Tamo daleko”, ali i to je vrlo uspešno izvedeno.
Ženska pevačka grupa Umetničkog centra Soko prvi put se našla u ovoj situaciji. Dame su bile u prelepim haljinama i nadahnuto su otpevale pesmu “Na te mislim”, a ništa slabiji nisu bili ni muškarci u šarmantnoj interpretaciji pesme “Fijaker stari”. Ostatak starogradskog programa popunila je dečja pevačka grupa. Na snimku su pesme “Divan je kićeni Srem”, “Ajde, Kato, ajde, zlato”, “Kad te vidim na sokaku”, “Divna, Divna čarne oči ima”.
Inicijator kompletne ideje o Svetosavskom balu Andrijana Adamović navodi da Umetnički centar Soko želi da čoveka 21. veka podseti kako su nekada izgledali srpski balovi, da se ne zaboravi taj period naše otmenosti.
– Imali smo kraljeve i kraljice, organizovali balove i postoji čitav sloj gradske kulture koji tone u zaborav. Cilj nam je da to oživimo i ostavimo savremenim generacijama u sećanje. Naši balovi zato izgledaju onako kakvi su nekada bili. Uvek ih otvaramo “Kraljevim kolom”, koje se, doduše, igralo onda kada je kralj prisustvovao balu, a potom se smenjuju evropske i srpske gradske igre. Za ovu onlajn verziju stavili smo “Kraljevo”, “Doktorsko” i “Trgovačko kolo”. Svaki esnaf se utrkivao da ima što lepše kolo, tako je nastao veliki broj gradskih igara. “Divna, Divna čarne oči ima” jedna je od igara koja je imala svoje mesto i na balovima. Pauze u igri bile su ispunjene lepom gradskom, ali i narodnom muzikom, a na kraju bala uvek su se pevale patriotske pesme. Naša dečja pevačka grupa inače najradije izvodi pesmu “Tamo daleko” pa smo njom završili ovu, nadam se poslednju, onlajn verziju bala – ističe Andrijana.
Snimak bala može da se pogleda na Jutjubu, potrebno je samo ukucati Svetosavski bal Bazel 2022.
Stari saradnici
Jovica Milutinović, koji radi sa ženskom pevačkom grupom i Andrijana Adamović koja radi sa decom, potrudili su se da naprave profesionalne snimke, da se ničeg ne postide.
– Još tokom novembra i decembra prošle godine snimali smo u studiju Joksa. Ali svega ovog ne bi bilo bez muzičke pratnje sa kojom godinama sarađujemo. Grupa Arno iz Bazela uvek rado učestvuje sa nama. Tako smo i ove godine zajedno snimili sve pesme. Slobodan Novaković na harmonici, Nenad Janjić na gitari i Jovica Milutinović sa frulom odsvirali su ceo repertoar, a naši prijatelji Marko Maksimović i Ivan Maričić tonski su sve obradili. Čuvenom Mikiju Erdbobu nikad nije teško da dođe iz Ciriha i provede celo popodne sa nama na snimanju, a posle i da sve te video-snimke obradi i montira. To je već dugogodišnja saradnja, koja će se i ubuduće nastaviti – nabraja Andrijana sve koji su zaslužni za uspešno snimanje bala.
Vraćanje u prošlost
Ono što ovogodišnju verziju bala razlikuje od prošlogodišnje jesu gradske igre.
– Igrači SKUD “Vuk Stefanović Karadžić” iz Šenenverda drage volje su došli da odigraju nekoliko gradskih igara i podele sa nama ovaj balski trenutak. Neizmerno smo im zahvalni na volji i pozitivnoj energiji sa kojom su došli i profesionalnosti kojom su uradili svoj deo snimanja. Mislim da smo se svi uželeli i druženja i nastupa, pa smo valjda zato s tolikom radošću sve ovo realizovali. Šteta što nas je korona sprečila da sve snimimo kad je prvobitno bilo planirano, ali mnogo sam srećna što smo ipak napravili jedan ovakav snimak – navodi Adrijana.
Svjetlana Sandić Mirić članica SKUD “Vuk Stefanović Karadžić” iz Šenenverda kaže da je jedna od čari folklora upravo vraćanje u davnu prošlost.
– Prvi put, u dugom nizu godina bavljenja našom kulturnom baštinom, imala sam osećaj da se zaista nalazim na dvoru. Sam ambijent i atmosfera bili su kraljevski. Hvala Andrijani na divnom i nezaboravnom doživljaju.
Sad nema treme
Biljana Gajić je bila učesnik prvog Svetosavskog bala u Bazelu i priznaje da je tada imala ogromnu tremu.
– Ovaj put sam bila mnogo opuštenija jer sam znala šta nas čeka na snimanju. Sad je bilo mnogo lakše. Bilo je lepo i zabavno dok smo snimali. Divno sam se provela i jedva čekam da se sledeće godine okupimo u što većem broju i da kroz ples i pesmu nastavimo tamo gde smo stali.
Pesma je preporod
Natalija Stanković kaže da je kao jedna od mnogih Srpkinja u dijaspori, tek odlaskom iz Srbije počela da obraća pažnju na važnost očuvanja kulturne baštine naše zemlje.
– Član sam Umetničkog centra Soko od leta 2021. godine, ali sam imala prilike da kao posetilac i gledalac uživam u prva dva Svetosavska bala u Bazelu. Veoma sam zahvalna i srećna što smo imali prilike da predstavimo naš rad na onlajn balu. Smatram da su pevanje i ples važne stavke zdravog života. Zahvaljujući radu sa našim učiteljima i koleginicama došla sam do, ne samo potvrde pomenutog stava, već i do zaključka kako folklorno pevanje utiče na jačanje emotivne snage. Pevanjem se ne vežbaju samo glasne žice, već ono postaje blagodet za pravilno držanje tela, disanje, a primećujem i suptilne psihološke promene koje mi iznenađujuće pomažu u mnogim životnim izazovima. Posle svakog časa, ma koliko bila iscrpljena od svakodnevnih obaveza, umor nestaje, a ja se osećam apsolutno preporođeno!
