Ove devojčice, kada uđu u svet Kumarisa, što na nepalskom jeziku znači devica, ne menjaju samo ime i status, već i kompletan život. Prisiljene su da napuste svoje domove i skrivene su u hramovima kao živa božanstva. Mogu da izađu napolje samo kada se to od njih traži, odnosno kada treba da prisustvuju festivalu ili nekom prijemu i to u svojstvu božanstva.
Da je obožavanje Kumarisa toliko veliko, pokazuje i činjenica da im se ne dozvoljava da hodaju, već ih prevoze kolima i na rukama u stolici, nalik prestolu, a pojedine devojčice ne umeju da hodaju sve do svog “penzionisanja”.
Ne idu u školu, nemaju društvo, napolju su samo 13 puta godišnje.
Kada dobiju prvu menstruaciju, pristupaju 12-dnevnom “Gufa” ritualu i tada se njihov život kao Kumari završava. Vraćaju se običnom životu koji do tada nisu poznavale.
