Đorđe i Jovanka Koniković su Beograđani, decenijama žitelji Pariza, arhitekte u penziji i uvek vezani za maticu. Bez njih se ne može zamisliti tradicionalni podnevni prvomajski susret zemljaka na jedinom pariskom drvenom mostu, Mostu umetnosti, a posredstvom e-mail i adresa koje poseduje, povremeno informiše naše ljude o nekim značajnijim događajima. Ovog puta, u jeku ukrajinsko-krimsko-ruskih zbivanja, a za bolje razumevanje, podsećaju na "Krimski rat 1854 – 1856".
– Rusija je osvojila Krim pre 230 godina. Njegova centralna pozicija u Crnom moru daje Rusiji izlaz na jug, izlaz na Sredozemno more. To je znala i Katarina Velika kad je 1783. godine počela izgradnju Sevastopolja – jedine luke sa dubokim gazom u tom delu mora i sedištem Crnomorske flote.
Da bi sprečili izlaz Rusije u Mediteran, Englezi i Francuzi su još pre 160 godina (1854.) poveli trogodišnji Krimski rat protiv Rusije u kome je poginulo oko 300.000 vojnika. Poznate su bitke kod Alme, Inkermana, Malakova. Sevastopolj su osvojili posle opsade duge 332 dana. Uspomene na taj rat se nalaze u nazivima, u svim većim francuskim gradovima, tako, na primer, u Parizu postoje Rue de Crimee, Metro Crimee Bd de Sebastopol, Metro Sebastopol, Place d’Alma, Pont d’Alma, Ville de Malakoff, Metro Malakoff, Av. Malakoff…
