Večita devojčica, kako sebe naziva Olivera Balašević, sećanja na svoje detinjstvo, rodni grad, Zrenjanin, pa i delić onog perioda nakon svoje petnaeste godine do kada je proživljeno i pretočeno u knjigu “Planeta dvorište”, teatarskim predstavljanjem ispričala je Subotičanima.
– Nekako je ujedno bilo i posebno, emotivno ali i veliko olakšanje kako su to razumeli i kako su to pozdravili. Zahvaljujem se Subotici na svojoj prvoj medalji – rekla je Olivera.
Osim priča o dečjim vragolijama, odrastanju uspomenama, publika je bila u prilici i da pogleda kratak video u kome se pojavljuje pokojni Đorđe Balašević, kako svojoj voljenoj uz čardaš, peva pesmu pod prozorom, a njegovo prisustvo, kroz Oliverin nastup, osetilo se tokom cele večeri.
– Nikada nismo prestali da budemo jedno sa drugim ali smo negde i tako vaspitani, pogotovo smo večeras o tome pričali. Naučeni smo da lični emotivni doživljaj držimo za sebe i nosimo u sebi, jeste to sve kompleksno ali tako je – drhtavim glasom je ispričala Olivera Balašević.Sa nenadoknadivim gubitkom, kako kaže, bore se teško, ali hrabro.
– Naše priče, naš smeh… Mislim da sam veoma ponosna na svoju decu, na njihovo držanje u tim godinama i sa takvim razumevanjem se nositi je vrlo ohrabrujuće – rekla je Olivera.
Kao što će njen prvenac svedočiti o nekom drugom vremenu i životu jedne Banaćanke, tako će se i neke Balaševićeve pesme, pred nekim “novim klincima”, naći kao obavezno školsko štivo koje govori o promišljanjima “panonskog mornara”.
