Oliver Ivanović iz pritvora za “Vesti”: Uhapsili me da zastraše Srbe

0

Oliver Ivanović: Moram da dokažem nevinost
 

U intervjuu organizovanom uz posredovanje Ivanovićevog advokata, na pitanje o umešanosti politike u njegovo hapšenje, on kaže da će po svojoj prilici i kosovske parlamentarne izbore pratiti iz pritvora i dodaje da "Euleks tužilac istrajava na zahtevima da se pritvor produžava, jer bi u protivnom bilo jasno da je i ovo dosadašnje zadržavanje bilo neosnovano".

 

Moram da dokažem nevinost

– Verujem da će bar tužilac insistirati na optužnici, ali se nadam da će sudije studiozno razmotriti slučaj i konačno odbiti zahtev tužioca. Ali se psihički spremam na sve moguće scenarije. Znam da sam apsolutno nevin, i da to mora biti dokazano u postupku.

Jedan od argumenata tužioca je da biste mogli da pobegnete.

– Bio sam u Prištini hiljadu puta, pa mi sada izgleda potpuno smešan argument da se pritvor određuje zbog mogućnosti bekstva ili uticaja na svedoke. Da sam hteo da utičem, pa valjda bih to do sada, za 15 godina mogao da uradim. Posle garancija Vlade Srbije, ni argument bekstva nema ni najmanje smisla. Time se Srbija obavezala da obezbedi moje prisustvo u vreme suđenja, kad god da bude. Pa, izručili su međunarodnom sudu u Hagu, Srbiji mnogo značajnije ljude, pa prema tome nema mesta ni takvoj špekulaciji! Ne, cilj je da me se isključi iz javnog i političkog života po svaku cenu.

 

Kome je najviše od koristi da budete u zatvoru?

– Sada, kad imam vremena na pretek, često razmišljam kako sam uspeo da mnoge ljude ozlojedim toliko. Mislim da je moje hapšenje trebalo da postigne tri cilja. Prvo, onemogućavanje da se aktivno uključim u politički život zajedno sa grupom odgovornih i sposobnih ljudi, koji su u potpuno neravnopravnim uslovima i skromnim sredstvima napravili veliki uspeh na lokalnim izborima za Mitrovicu, Zvečan i Leposavić. Drugo, da se mojim hapšenjem uputi poruka Srbima, posebno na severu, da će uslediti nova hapšenja (za period 1999 – 2011.godinu) i to za sve ono što nije obuhvaćeno amnestijom ( kao što je već vidljivo). A to sa amnestijom i nije baš sigurno, jer oni koji u Skupštini Kosova zagovaraju da se njihov ustav zaobiđe, pa će takvi sa lakoćom zaboraviti i na obaveze po Zakonu o amnestiji. Treće, da se ovim hapšenjem politički amortizuje nezadovoljstvo, ogromna frustracija kosovskih Albanaca zbog produženja mandata Euleksa i formiranje posebnog suda za ratne zločine OVK. Verovatno da ima i drugih koji su moju nesreću iskoristili.

 

Nekorektni mediji u Prištini

– Prištinski mediji su o mom slučaju izveštavali prilično nekorektno, senzionalistički, jednostrano bez ikakve dileme. To mi je prilično bilo čudno, jer mnogi ti novinari me lično poznaju, pa su mogli da makar pokušaju da dovedu u nemoguću vezu dela koja mi se stavljaju na teret i mene to kao čoveka, to razočarava po malo!

Kako se osećate nakon premeštanja u Kosovsku Mitrovicu?

– Premeštaj iz Prištine u Severnu Mitrovicu je ozbiljna operacija, koja je zahtevala upornost, osmišljen plan, koordinaciju sa advokatima i porodicom i na kraju štrajk glađu, i sve to da bih bio premešten iz pritvora u pritvor! Istina, uslovi su neuporedivo bolji, a kućni red manje – više isti.

 

Slanje u Prištinu je imalo samo jedan razlog, cilj: da me fizički i psihički slome, da mi oslabi volja da se borim i zastraši srpsko stanovništvo. Tako da premeštaj smatram prvim malim uspehom u borbi za dokazivanje da nisam kriv. Čudno je to, ali je sve jasnije da ja moram dokazivati svoju nevinost, umesto da budem zaštićen kao čovek, ličnost iz javnog i političkog života dok tužilac ne obezbedi dokaze!? Sad sam u toj igri, i hteo-ne hteo moram igrati po tim pravilima.

 

Malo ko veruje da Vaše hapšenje nema veze sa politikom.

– Da sam kojim slučajem otišao 1999. godine iz Kosovske Mitrovice u Beograd ili negde drugo, uveren sam da ne bih bio optužen ni za šta. A pošto sam ostao, uključio se u politiku, na malo drugačiji način, atipičan za ovu sredinu, trudio se da za rešavanje problema Srba na Kosovu zainteresujem mnogobrojne pripadnike međunarodnih misija koje su generalno bile antisrpske, zagovarao razgovore i sa Albancima, amortizujući tako njihovu često neskrivenu agresivnost, i u svemu tome rekao bih postigao da dobijem malo vremena da se konsolidujemo. E, to mi ne mogu oprostiti! Lokalne izbore sam pratio iz pritvora, a po svojoj prilici će tako biti i sa parlamentarnim. Time su ispunili jedan od ciljeva. Ali, to ne sada ne rešava moj problem jer Euleks tužilac istrajava na zahtevima da se pritvor produžava, jer bi u protivnom bilo jasno da je i ovo dosadašnje zadržavanje bilo neosnovano. Znači pokušaće da me zadrže što duže mogu.

 

Pogađa me tragedija

– Pratim situaciju u Srbiji i osećam se bespomoćnim. Nemogu ništa da uradim osim da brinem. Neshvatljivo mi je da ovo nije moglo biti predviđeno. Strašno je! Tragedija!
Gledam Novaka (Đokovića) i ponosim se njime. Vrhunski SPORTista, koji nikada ne zaboravlja na svoj narod i na svoju zemlju! Umro je Dobrica Ćosić. Čovek koga sam imao čast da upoznam i razgovaram sa njim o budućnosti Kosova kao tema koja će još dugo biti aktuelna. Štampa u Prištini je poplavama i smrti Dobrice Ćosića posvetila veoma malo prostora, a ministar KBS (Agim Čeku) je ponudio pomoć u ljudstvu?!

Šta biste uradili da ste u svojoj kancelariji, a neki vaš sugrađanin u pritvoru pod ovakvim okolnostima?

– Događalo se i ranije da su pojedine Srbe privodili sa veoma sumljivim optužbama, pa sam tako bio u poziciji da često kontaktiram tužioce i sudije i vidim koliko je osnovana sumnja na osnovu koje je neko priveden. Apsolutno mi je bilo neprihvaljivo da nekoga privedu pa tek nakon toga prikupljaju dokaze za eventualnu optužnicu.

Imao sam pravo i obavezu da tako nešto pitam sudije i tužioce iako me niko na to nije terao. Prosto, osećao sam se pozvanim, a imao sam i legitimno pravo da biranim rečima ukažem na ljudska prava koja su nam ovako ugrožena. Kosovskim pravosudni sistem nije kredibilna i stabilna institucija od poverenja, pogotovu za Srbe. U tom smislu ni Euleks ne uspeva da Srbima pruži uverenje da su napristrasni i depolitizovani sistem.

Na moju žalost, politički lideri Srba koji bi mogli pomoći da se odbranim od nepravednih sumnji, optužbi, nisu uspostavili dobre odnose sa međunarodnim misijama.

Došlo je do potpune smene političkih lidera među Srbima na Kosovu. Brzo, žustro, nesistematično, bez prelaznog perioda, tipično "srpski"!

 

Kandidat ste za poslanika na "Srpskoj listi". Šta biste poručili srpskim biračima?

– Nije mi lako savetovati bilo koga iz ove situacije, ali generalno imam iste sugestije koje sam davao od 1999. god do danas. Naoružajmo se strpljenjem i spremimo se da se za „svoje mesto pod suncem" borimo da kroz institucije na Kosovu, a uz pomoć Srbije, vodeći računa o strateškim interesima naše države. Srbi na Kosovu moraju imati autohtonu političku elitu koja će svoje političko delovanje vezati za Vladu Srbije bez obzira ko tu vladu cinio. Pri tome je važno da Srbi sa Kosova budu aktivan činilac, kreator politike prema Kosovu, a ne samo puki izvrsilac! Je li to mnogo sto tražimo?

 

Čudan osećaj sigurnosti

– U Mitrovici je znatno lakše da se organizuje dolazak članova moje porodice. Tako da pored advokata koji dolaze često imam i posetu porodice jednom nedeljno. To mi puno znači, posebno poseta dece, jer u Mitrovici je samo moj najmlađi sin (3 godine) dok trojica starijih dolaze u rasporedu. Koristim pravo na telefonski razgovor koji pomaže da lakše podnesem period do naredne posete! Nastojim da misli okupiram drugim stvarima. Teško mi je naći prave reči za opis stanja u kojem se trenutno nalazim. Nisam fizički ugrožen, jer ovde, kako god čudno zvučalo, imam osećaj potpune sigurnosti. Ustaljeni dnevni raspored i ustajanje, izlazak na važbanje, razgovor sa ljudima sa kojima se ranije nisam družio, ali imam toliko toga od njih da učim. Čitanje novina, jer trenutno ne mogu da održim koncentraciju na čitanje knjiga, ali mi ovi „iskusniji“ objašnjavaju da je to „prolazna kriza“.

 

Priče o bekstvu, aposlutna besmislica

– Za sve one koji prate moj politički rad tvrdnje tužioca su apsolutna besmislica, bez obzira da li razgovarate sa našim ljudima na Kosovu, Albancima, strancima, ljudima iz javnog i političkog života u Srbiji, ljudima sa kojima sam sarađivao, sretao se u vladama evropskih zemalja, mnogim visoko rangiranim političkim predstavnicima velikih sila (SAD, Rusije, Kine) međunarodnim organizacijama UN, EU, OSCE, SE i NATO. Pa sve i kada bi hteo nema mesta u Evropi gde me makar ljudi iz regiona ne bi prepoznali na ulici. To mi se toliko puta dogodilo da me prepoznaju na sred ulice u Cirihu, Beču, Briselu, Berlinu, Zagrebu, Sarajevu ili bilo kom drugom mestu gde ima ljudi poreklom sa Balkana. Gledaju TV, a Kosovo je veoma česta tema, obraćaju se da čuju, provere neku informaciju i ima ih svih nacionalnosti.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here