U drevnoj Grčkoj, postojbini olimpijskih igara, razdoblje između dve smotre najspremnijih atleta zvalo se olimpijada. Trajalo je četiri godine. Kada su se igre održavale, prekidani su ratovi. Vladao je mir. Moderne igre su obnovljene u Atini 1896. Nisu bile na kraju olimpijada samo onda kada je u savremenoj civilizaciji prekidan mir.
Olimpizam je ispaštao zbog Prvog i Drugog svetskog rata. Danas, u mirnodobsko vreme, danak je uzelo vojevanje čovečanstva s virusom korona.
Prvi put u istoriji takmičari se neće ogledati u prestupnoj godini već u tzv. prostoj. Tokio je trebalo da bude domaćin Igara XXXII olimpijade 2020, ali je nužda odložila svetkovinu zdravog tela i zdravog duha za ovo leto (23. jul – 8. avgust).
Poniranje obrenovićevske Srbije simbolički je krenulo porazom u bici na Slivnici u kratkom srpsko-bugarskom ratu 1885. Iako mirovnim ugovorom u Bukureštu početkom sledeće godine pod uticajem velikih sila nije došlo do teritorijalnih promena na našu štetu, položaj kralja Milana u zemlji značajno je oslabio. Abdicirao je 6. marta (po novom kalendaru) 1889, na sedmogodišnjicu proglašenja Kraljevine Srbije. Objavio je to proglasom u Sabornoj crkvi, prenoseći presto na maloletnog sina Aleksandra, koji mu je na službi stajao uz skute. Pošto je njemu bilo nepunih 13, izvršna vlast je po ustavu poverena tročlanom namesništvu do punoletstva kraljevića.
Dva državna udara
Milan je ostao u zemlji još neko vreme, a u Beograd, da se nađe sinu, iz inostranstva se vratila kraljica Natalija. Kraljevski par se razišao 1886. u rđavim odnosima. Zato je Milan zlopamteći uložio sav napor da isposluje progonstvo bivše žene. Njegova uspela namera izazvala je 1891. nemire u prestonici. Pale su dve žrtve. Doskorašnji kralj je postao još manje omiljen. Od ruskog dvora je izgleda dobio novčanu pomoć od dva miliona dinara pod uslovom da zauvek napusti Srbiju. Pristao je, a vlada je 1892. donela zakon po kojem mu se zabranjuje boravak u zemlji i ponovno dobijanje državljanstva bez privole Narodne skupštine. Imao je pravo da dođe samo u slučaju sinovljeve bolesti.
Posle skupštinskih izbora u februaru 1893. nastala je teška politička kriza, jer su radikali i liberali imali podjednak broj poslanika. Gordijev čvor je presekao Aleksandar. Pozvao je 1. aprila sve ministre i tri namesnika na večeru u dvoru. Obed im je dosolio za njom u svečenom salonu. Saopštio im je da radi poboljšanja stanja u zemlji preuzima kraljevska ovlašćenja, razrešujući vladu i namesništvo. Iako mu je do punoletstva ostalo bezmalo godina i po, proglasio se punoletnim u političkom smislu. Uz pripomoć desetak oficira na tom skupu izvršio je dvorsku revoluciju, svojevrsni državni udar. Srbija je dobila novog kralja – Aleksandra I
Obrenovića.
Aleksandar je otpočetka stolovanja vodio diplomatsku aktivnost, verujući da je svako državničko putovanje u korist zemlje. Jedan put, međutim, imao je privatne razloge. Ispostavilo se da je u Bijaricu na granici Francuske i Španije, gde mu je u izgnanstvu živela majka, začet pogubni kraj njegove desetogodišnje vladavine.
Tamo je, početkom maja 1895, upoznao Dragu Lunjevicu, udovicu inženjera Svetozara Mašina, Natalijinu ličnu dvorsku damu. Bila je deset godina starija od njega. Planula je ljubav koja se isprva u Srbiji primala kao prolazna avantura mladog kralja. Tačno godinu pre posete majci, a dok još nije napunio 18, Aleksandar je izvršio i drugi državni udar. Izdao je proglas o ukidanju liberalnog ustava iz 1888, koji je bio na snazi, i vraćanju najvišeg pravnog akta iz 1869. čije su mu autoritarne odredbe odrešile ruke za jačanje lične vlasti.
Srpska trobojka na “Panatinaiku”
Podalje od Srbije neprestanog previranja, samo mesec i po posle još jednog čina Aleksandrove samovolje, u Parizu je 23. juna 1894. rođen Međunarodni olimpijski komitet. Odlučeno je i da se pokrenu Igre moderne olimpijade, a da prvi domaćin 1896. bude Atina, prestonica Grčke, prapostojbine olimpijskih nadmetanja. Grčki kralj Đorđe je u goste pozvao mnoge krunisane glave, ali mu je došao samo Aleksandar Obrenović, koji je na put krenuo iz Niša. Prvo je posetio Hilandar, presudno utičući da srpski manastir na Svetoj Gori ne padne pod prevlast bugarskih monaha.
Igre su svečano otvorene na stadionu “Panatinaiko” 6. aprila odnosno 25. marta po julijanskom kalendaru koga su se Grci pridržavali. Ne slučajno tada, jer je na taj datum nacionalni praznik Dan nezavisnosti, a pogodilo se i da je bio Vaskršnji ponedeljak za sve vernike hrišćanstva: pravoslavce, katolike i protestante. Pozdravni govor je održao prestolonaslednik Konstadin, a Igre je zvanično otvorio njegov otac završavajući kratko obraćanje pokličom: Da živi Grčka, da živi njen narod!
Aleksandar je prvo bio gost Đorđa na glavnom olimpijskom borilištu 9. aprila. Takmičenja su na trenutak prekinuta da bi se srpskom kralju ukazala najviša počast. Svirana je srpska himna, zavijorila se srpska trobojka.
Grčki list “Asti” je pisao da su sva nadmetanja prethodnog dana ostala u senci posete srpskog kralja. List “Romijus” je spevao: Živeli Srbi i Grci, živele Igre, igre dedova i očeva naših i igre naših potomaka.
Svedok trijumfa
Sutradan, 10. aprila, Obrenović je prisustovao završetku čuvene maratonske trke u kojoj je trijumfovao Grk Spiridon Luis (2:58.50), jedini domaći atletski pobednik među deset grčkih osvajača zlatne medalje. Aleksandrov boravak u Atini nije presudno doprineo da se razvije olimpijski pokret u Srbiji. Srpski olimpijski klub je osnovan tek 14 godina kasnije, 23. februara 1910. Poslednji Obrenović je mučki skončao sa suprugom Dragom u Majskom prevratu 1903.
Princeza Jelena na otvaranju 1924.
U zvaničnom izveštaju Osmih letnjih igara, u Parizu 1924, stoji da su na otvaranju 5. jula na počasnoj tribini levo od predsednika Francuske Gastona Dumergea, nepun mesec pošto je izabran, sedeli “rumunski princ Karol, engleski princ Henri, srpska princeza, persijski šah, ras Tafari (budući car Etiopije Hajle Selasije I)…”. Neimenovana srpska princeza bila je Jelena, kćerka Petra I Karađorđevića, sestra prinčeva Đorđa i Aleksandra od kojih je bila starija.
Njena patnja počinje posle Oktobarske revolucije u Rusiji 1917, kada joj je ubijen muž princ Ivan Konstantinovič. Jelena je bila u boljševičkom zatvoru, ali je oslobođena uz pomoć norveških diplomata. Kasnije je sa sinom i kćerkom živela u Nici do smrti 1962.
Na otvaranju Igara, sva je prilika, bila je po aristokratskom poreklu. Tadašnji protokol je podrazumevao da se pozovu sve ličnosti plave krvi koje žive na francuskom tlu.
