U drevnoj Grčkoj, postojbini olimpijskih igara, razdoblje između dve smotre najspremnijih atleta zvalo se olimpijada. Trajalo je četiri godine. Kada su se igre održavale, prekidani su ratovi. Vladao je mir. Moderne igre su obnovljene u Atini 1896. Nisu bile na kraju olimpijada samo onda kada je u savremenoj civilizaciji prekidan mir.
Olimpizam je ispaštao zbog Prvog i Drugog svetskog rata. Danas, u mirnodobsko vreme, danak je uzelo vojevanje čovečanstva s virusom korona.
Prvi put u istoriji takmičari se neće ogledati u prestupnoj godini već u tzv. prostoj. Tokio je trebalo da bude domaćin Igara XXXII olimpijade 2020, ali je nužda odložila svetkovinu zdravog tela i zdravog duha za ovo leto (23. jul – 8. avgust).
Olimpijske igre su često izrodile neznane junake iz duboke senke. Jedan od njih je i kanuista Matija Ljubek. Rođen je 1953. u Belišću u Hrvatskoj, gradiću s dugom kajakaškom tradicijom. Sportom se nije bavio od dečaštva. Sa samo 15 godina počeo je u rodnoj varoši da radi u drvnom kombinatu, jednom od najnaprednijih preduzeća još i u Kraljevini SHS. Na drvetu poznatih slavonskih hrastovih šuma izučio je za stolara.
Zvona ostrva Notr Dam
Zov Dravine vode bio je opojan. Tek kao 21-godišnjak seo je u čamac i uzeo veslo u ruke. Dogodine, u maratonskoj trci na 10.000 m. na Svetskom prvenstvu u Beogradu 1975, osvojio je treće mesto upornošću u jednokleku. Njegove mogućnosti su bile neslućene, ali je ostao u zapećku glavnih jugoslovenskih aduta za Olimpijske igre u Montrealu 1976. Skromnost ga je opominjala da se ne razmeće očekivanjima.
– Nadam se da ću na 1.000 m biti među prvih pet, a na upola kraćoj stazi finalista – izjavio je uoči puta u Kanadu.
A tamo, na olimpijskoj stazi na ostrvu Notr Dam u široj regiji grada, Jugoslavija je dobila svoje najpoznatije brkove. Ljubek je prvo pobedio u kvalifikacionoj trci na 500, a sutradan se s trećeg mesta domogao polufinala na 1.000 (direktno išla prva trojica). U polufinalu na kraćoj stazi, 30. jula, zauzeo je drugo mesto u svojoj grupi, jednoj od tri, a u finale, koje je bilo istog dana popodne, uneo je četvrto najbolje vreme.
Trka za medalje je dosegla vrhunac uzbuđenja. Odličja su podeljena u razmaku od 31 stotog dela sekunde. Trijumfovao je Sovjet Aleksandar Rogov sa 1:59,23 minuta, srebro je pripalo Kanađaninu Džonu Vudu sa 1:59,58, a bronza Ljubeku sa 1:59,60. Ljubek ne samo da je bio bolji u kvalifikacijama od obojice, nego su njih dvojica morali da se za polufinale bore kroz repesaž.
Sutradan, 31. jula, zablistao je, možda, i poslednji autentični jugoslovenski olimpijac, pošto je i po telesnoj građi i po viteškom pregnuću podsećao na drevne grčke olimpijske atlete. I u polufinalu na 1.000 bio je drugi. Tada ga je za celih osam sekundi nadmašio sovjetski takmičar Vasilij Jurčenko, pobednik i u onoj trci na 10 kilometara u Beogradu, a i svetski prvak na 1.000 m u našem glavnom gradu.
U finalu popodne sasvim druga priča. Ljubek je startovao sapeto. Dugo je bio pretposlednji među devet kanua, a od pola staze je krenuo da nezadrživo grabi napred, prestižući jednog po jednog. Liniju cilja je prošao ubedljivo prvi, ostavljajući Jurčenka za tri sekunde. Bronza je kao i u Beogradu godinu ranije pripala Mađaru Tamašu Vihmanu.
Karavan Belišćana u Surčinu
Ljubek se u Montrealu upisao među naše olimpijce koji su s jednih OI doneli dve pojedinačne medalje. Slavnom slovenačkom gimnastičaru Leonu Štukelju to je dvaput pošlo za rukom (dva zlata u Parizu 1924, zlato i bronza u Amsterdamu 1928). Njegovom zemljaku i kolegi po sportu Miroslavu Ceraru u Tokiju 1964. su pripali zlato i bronza, a plivačici Đurđi Bjedov u Sijudad Meksiku 1968. najsjajnije odličje i srebrna medalja. Na potonjim Igrama tako su se istakli samo strelci. Jasna Šekarić u Seulu 1988. i Aleksandra Ivošev u Atlanti 1996. uzele su po zlato i bronzu, kao Ljubek u Montrealu.
Niko nije željnije iščekivao njegov povratak u zemlju od Belišćana. Strpljenje ih nije izdalo ni pošto se čulo da zlatni brka ne dolazi s većinom jugoslovenskog tima, već da će avionom holandske kompanije sleteti dan posle. “U našeg Matije veslo najzlatnije”, “Belišće je ponosno na svog Matiju” bile su pisane parole kojima su sugrađani, pristigli u četiri autobusa i nebrojeno automobila, dočekali svoju diku na surčinskom aerodromu.
Bila je to tek uvertira za glavnu radost. Oko 7.000 Belišćana se sleglo ispred upravne zgrade drvnog kombinata. Ljubek je svima srdačno mahao. Mnogi su se tiskali u gomili ne bi li mu stegli snažnu zlatnu šaku. S njim u društvu je bio i trener Laslo Hingl, koji nije dobio odobrenje mađarskog saveza da prati svog pulena u Montrealu.
– Od prošlog avgusta, otkako je svaki moj trening bio podređen Olimpijskim igrama, preveslao sam 5.000 km, pretrčao 1.500 i podigao hiljadu tona tereta – obrazložio je Ljubek otkud senzacionalni podvig, zahvaljujući radnoj organizaciji što je uvek širokogrudo izlazila u susret njegovim sportskim potrebama.
Matiju Ljubeka je 11. oktobra 2000. iz puške ubio njegov pašenog. Razlog za bezumlje su bili neraščišćeni porodični odnosi.
Mlađi motor Nišović
Ljubek se nije proslavio u Moskvi 1980. Na 500 u finalu bio je poslednji, deveti, a na 1.000 pretposlednji, osmi. Ali, na tim Igrama je zaživeo dvoklek. U čamac je s Ljubekom ušao osam godina od njega mlađi Zemunac Mirko Nišović. Na 1.000 im je bronza izmakla za dve stotinke.
Bilo je to predvorje njihovog podviga u Los Anđelesu 1984. Uzeli su zlato na 500, a srebro na 1.000. Srebrna medalja je pripala i Milanu Janiću u kajaku jednosedu na 1.000. Ljubek i Nišović nisu branili zlato u Seulu 1988. Na dužoj stazi su podbacili. Ostali su bez finala.
Vetar se umolio, Rumuni pročitani
Ljubek i Nišović su se u Los Anđelesu najviše pribojavali naopakog vetra, jer su se s njim sreli na treninzima između polufinalne trke i finala na 500. Ujutro, 10. avgusta, vetar se smirio na veliku sreću dvojice kanuista. Sad je trebalo zauzdati Rumune, glavne konkurente. Znalo se da su Ivan Pacaičin i Toma Simionov siloviti od starta, a slabiji u finišu. Na njihovu početnu agresivnost trebalo je dati agresivni odgovor. Naši su ih na kraju nadmašili za dve sekunde. Rumuni su se revanširali sutradan na 1.000 za nepunu sekundu.
