U drevnoj Grčkoj, postojbini olimpijskih igara, razdoblje između dve smotre najspremnijih atleta zvalo se olimpijada. Trajalo je četiri godine. Kada su se igre održavale, prekidani su ratovi. Vladao je mir. Moderne igre su obnovljene u Atini 1896. Nisu bile na kraju olimpijada samo onda kada je u savremenoj civilizaciji prekidan mir.
Olimpizam je ispaštao zbog Prvog i Drugog svetskog rata. Danas, u mirnodobsko vreme, danak je uzelo vojevanje čovečanstva s virusom korona.
Prvi put u istoriji takmičari se neće ogledati u prestupnoj godini već u tzv. prostoj. Tokio je trebalo da bude domaćin Igara XXXII olimpijade 2020, ali je nužda odložila svetkovinu zdravog tela i zdravog duha za ovo leto (23. jul – 8. avgust).
U istoriji olimpijskih igara samo su dve sportske velesile osvajale zlatne medalje u svih pet najznačajnijih kolektivnih sportova (fudbal, košarka, vaterpolo, rukomet, odbojka). To su SSSR i Jugoslavija. Sovjeti, istina, u svakom od njih imaju po najmanje dva trijumfa, ali su podvizi Jugoslovena odjekivali snažnije.
Prvo su zlato, iz Rima 1960, doneli fudbaleri, kojima smo u ovom feljtonu posvetili izdvojenu pažnju. Njihovo najsjajnije odličje se kovalo preko tri srebrne medalje na tri prethodne posleratne olimpijade. Isti put su prešli i vaterpolisti, sledeći jugoslovenski zlatni momci. Drugo mesto su zauzeli u Helsinkiju 1952, Melburnu 1956. i Tokiju 1964. Tada se o raspodeli medalja odlučivalo u finalnoj grupi, po jednokružnom bod-sistemu, a sva tri puta najuspešniji su bili Mađari.
24 gola, a 20 iz četverca
U Sijudad Meksiku 1968. najzad je ovenčana Jugoslavija. Iz prve grupe u polufinale su glatko ušli prvoplasirana Mađarska i drugoplasirani SSSR, ali su imali po meč manje od učesnika druge grupe, jer je Australija otkazala dolazak u poslednji čas pošto nacionalni savez nije hteo da joj plati put.
U drugoj grupi Italija je bila prva, a odluka o drugom polufinalisti pala je u poslednjem kolu. U trci bodovno poravnatih presudila je gol-razlika. Istočna Nemačka je savladala Holandiju sa 8:3. S obzirom na taj rezultat, Jugoslaviji je protiv Japana bila potrebna pobeda s najmanje 13 razlike. Zemlja izlazećeg sunca je potonula kao na kraju dana sunce na Zapadu – 17:2.
Protivnik naših u polufinalu bio je branilac trona. Mađari su u poslednju četvrtinu ušli s prednošću 5:4. Usledila je najbolja deonica jugoslovenskih “delfina”. Sa 4:0 severni komšija je potopljen na dno bazena. Pobedili smo sa 8:6, pri čemu smo pet golova primili iz penala, koji su se tada pucali sa četiri metra i dosuđivali se posle tri prekršaja, svejedno gde su napravljeni. U to vreme su za faulove veći krivci bili napadači nego bekovi. Oni koji su igrali u odbrani su s mnogo pažnje motrili na igrače koje čuvaju, dok su napadači bili dosta neodgovorni. Činili su, recimo, medveđu uslugu timu povlačeći na protivničkoj polovini igrače koji bi krenuli u protivnapad.
Sovjeti su u drugom polufinalu rutinski savladali Italijane sa 8:5.
U finalu je Jugoslavija pobedila Sovjetski Savez na produžetke sa 13:11. Suparnici su sve golove dali iz penala, a naši devet. Bilo je i neiskorišćenih četveraca na obe strane. Sovjeti su obezbedili produžetke (2×3 minuta) četiri sekunde pre kraja preko Alekseja Barkalova. Zlato nam je doneo Uroš Marović, kome nije zadrhtala ruka iz dva penala.
Ekipe bez poraza
Prva dva olimpijska turnira u rukometu igrana su u Nemačkoj: 1936. u Berlinu pa 1972. u Minhenu (žene od 1976. u Montrealu). Jugoslavija, koja se olimpijade domogla kao trećeplasirana na Svetskom prvenstvu u Francuskoj 1970, dominantno je uzela zlato. U prvom krugu (grupe sa po četiri tima) ostvarene su redom pobede protiv Japana u Gepingenu (20:14), SAD u Beblingenu (25:15) i Mađarske u Augzburgu (18:16). Naročito se strahovalo od neugodnih Japanaca. Em je to trebalo da bude probijanje leda, em je azijska reprezentacija na Mundijalu dve godine ranije izborila nerešeno (17:17).
Jugoslavija je postigla i obe pobede u polufinalnoj grupi, kad je takmičenje prešlo u Olimpijsku dvoranu u Minhenu. Zapadni Nemci, domaćini, savladani su sa 24:15, a svetski šampioni Rumuni sa 14:13. U finale se otišlo s prvog mesta, a protivnik je bila Čehoslovačka, prvoplasirana u drugoj grupi. Savladana je ubedljivo sa 21:16. Pobeda ni u jednom trenutku nije došla pod znak pitanja. Jugoslavija je sa 77 golova bila i najefikasnija.
Na igrama 1936. prvi put se igrala i košarka. Sve do Minhena, sedam puta uzastopce, neprikosnoveni su bili Amerikanci, a onda su ih Sovjeti savladali u čuvenom finalu 1972. SAD su povratile tron u Montrealu 1976. Tada je Jugoslavija drugi put bila finalista (prvi put u Sijudad Meksiku 1968).
A onda je došlo i zlato naših košarkaša. Istina, na putu do trona nisu mogli da imaju Amerikance jer je olimpijski tim SAD bojkotovao moskovsku olimpijadu 1980. Jugoslavija je mesto na njoj obezbedila kao svetski prvak u Manili 1978.
U olimpijskom kompleksu Lužnjiki “plavi” su pod vođstvom selektora Ranka Žeravice postigli svih osam pobeda uz koš-razliku +148 (825:677). U finalnoj grupi su savladali svih pet rivala. Sistem takmičenja je bio takav da su se za zlato borile dve prvoplasirane, a to su bili naš i italijanski tim. Azure smo glatko pobedili sa 86:77.
Fudbaleri i košarkaši više nikad nisu bili zlatni, a američku olimpijsku košarkašku prevlast narušili su samo SSSR u Seulu 1988. i Argentina u Atini 2004. Vaterpolisti su olimpijski pobednici bili i 1984. u Los Anđelesu i 1988, a pod zastavom Srbije su važeći olimpijski pobednici iz Rija 2016. Rukometaši su zlatni bili i 1984.
Zbirka kolektivnih zlata zaključena je u Sidneju 2000. Naciju su obradovali odbojkaši pod zastavom Savezne Republike Jugoslavije.
Vidoviti Stipanić
Uoči puta za Meksiko golman Karlo Stipanić je mnogobrojnim novinarima na beogradskom aerodromu izjavio da će se vaterpolisti Jugoslavije domoći polufinala na gol-razliku, a da će zatim osvojiti zlato. Baš tako je i bilo.
Stipanić je bio čudo za branjenje penala. Protiv Japanaca, kad nam je bila potrebna pobeda s najmanje 13 golova razlike, odbranio je četverac neposredno pošto smo poveli sa 15:2, čime smo stekli neophodnu prednost.
Zlato rukometašica 1984.
Među ženskim kolektivima zlato su osvojile samo rukometašice u Los Anđelesu 1984. Četiri godine ranije u Moskvi bile su srebrne. Košarkašice su načinile podvig i srebrom u Seulu 1988. Bronza im je pripala u Moskvi 1980. i u Riju 2016. Na prethodnoj olimpijadi su nas obradovale odbojkašice srebrom.
