U drevnoj Grčkoj, postojbini Olimpijskih igara, razdoblje između dve smotre najspremnijih atleta zvalo se Olimpijada. Trajalo je četiri godine. Kada su se Igre održavale, prekidani su ratovi. Vladao je mir. Moderne Igre su obnovljene u Atini 1896. Nisu bile na kraju Olimpijada samo onda kada je u savremenoj civilizaciji prekidan mir.
Olimpizam je ispaštao zbog Prvog i Drugog svetskog rata. Danas, u mirnodobsko vreme, danak je uzelo vojevanje čovečanstva s virusom korona.
Prvi put u istoriji takmičari se neće ogledati u prestupnoj godini već u tzv. prostoj. Tokio je trebalo da bude domaćin Igara XXXII olimpijade 2020, ali je nužda odložila svetkovinu zdravog tela i zdravog duha za ovo leto (23. jul -8. avgust).
Minhen 1972. zapamćen je po tome što je prvi put na Olimpijskim igrama prolivena krv! Osam terorista palestinske ekstremističke organizacije “Crni septembar” su u zoru 5. septembra upali u paviljon 31 olimpijskog sela u Minhenu. Za taoce im je u ruke palo 11 članova izraelske delegacije: četiri trenera, pet sportista i dvojica sudija. Ideja o terorističkom napadu se rodila 17. jula 1972. na sastanku trojice vođa Crnog septembra pošto je MOK odbio učešće Palestine. Abu Daud, jedan od ideologa hladne osvete, kasnije je pisao da je veče uoči napada predočio saučesnicima da je operacija politički važna:
– Moramo Izraelce da zarobimo žive. Oružje možete da koristite u samoodbrani, a to je poslednja nužda. Nije nam posao da uklonimo neprijatelja nego da ga držimo u šaci za kasniju razmenu. Cilj je da se izborimo za pregovore.
Situacija 21
Akcija je obavljena u drugoj nedelji igara. Olimpijski komitet Zapadne Nemačke je pospešivao otvorenu i prijateljsku atmosferu u olimpijskom selu da bi potisnuo sećanje na zemlju koja je imala krv na rukama i zločine na duši u Drugom svetskom ratu. Režim bezbednosti je bio labav. U selo je mogao da uđe maltene svako, pošto su sportistima retko tražili legitimacije na ulazu. Odsustvo naoružanih čuvara je zabrinulo šefa izraelske delegacije. Šmuela Lalkina je i pre Igara iznenadilo što joj je namenjena mala kuća u izolovanom delu sela, kao stvorena za upad spolja, ali su ga domaćini uveravali da će Izraelci biti pod posebnom zaštitom. Nekoliko meseci uoči Igara od nemačkog forenzičkog psihologa dr Georga Zibera je zatraženo da razvije 26 scenarija terorističkih napada koji bi bili od pomoći u sigurnosnom sistemu. U varijantama od metoda karakterističnih za baskijsku ETA do Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) bila je i “situacija 21”, gotovo u potpunosti primenjena 5. seprembra ujutro. Organizatori nisu bili pripremljeni za nju, a posle napada ignorisane su Ziberove usluge. “Špigel” je 2012, na 40-godišnjicu terorističke akcije, otkrio da je zapadnonemačka vlast od doušnika iz Bejruta znala šta se sprema, ali je ostala skrštenih ruku.
Izraelski sportisti su 4. uveče bili u gradu. Pogledali su mjuzikl “Violinista na krovu” i večerali sa glavnim glumcem, svojim sunarodnikom. U selo su se vratili autobusom, a Lalkin je odgovorio svog 13-godišnjeg sina da pođe s njima ne bi li prenoćio sa sportistima s kojima se združio. Tako je detetu, verovatno, spasao život.
Dve žrtve odmah
Crni septembar je akciju počeo u 4.10. Kobna osmorica, obučena u trenerke, imala su u torbama kalašnjikove, tetejce i bombe. Hodnik ih je prvo naneo na vrata sobe u kojoj je bio rvački sudija Jozef Gutfrojnd. Na šuš je ustao iz kreveta da proveri o čemu se radi. Na vratima se suočio s nezvanim gostima. Svom težinom (135 kg) nalegao je na njih, znajući već tada da rizikuje život, ali je bar dao vremena svom cimeru, sudiji u dizanju tegova, da pobegne kroz prozor.
Drugi zarobljeni rvački sudija Moše Vajnberg je najpre pokušao da se odupre, ali su mu pucali u obraz. Zatim je i u takvom stanju prevario otmičare da u sledećoj sobi nisu Izraelci nego sportisti neke druge zemlje, a u trećem stanu u ruke su im pala šestorica rvača i jedan dizač tegova. Kad su sve sabrali na jedno mesto, Vajnbergu ponovo đavo nije dao mira. Jednog teroristu je nokautirao, drugog je nožem posekao po licu, pa su ga ubili. Ipak, to je pomoglo jednom od rvača da pobegne.
Života je lišen i dizač tegova Jozef Romano, koji se takođe fizički suprotstavio. Ostalo je 11 talaca, a Romanovo beživotno okrvavljeno telo s namerom zastrašivanja je položeno ispred njihovih nogu.
U 6.20 prvi put je objavljeno o talačkoj krizi u Olimpijskom selu. Oglasio se i nemački kancelar Vili Brant, tražeći od MOK da prekine Igre.
Teroristi su prepoznati. Komandant grupe je bio Lutif Afif. Dva od njegova tri brata su ležala u izraelskom zatvoru. Afifova desna ruka Jusuf Nazal i jedan njemu potčinjeni boravili su u Olimpijskom selu dve nedelje, prikupljajući obaveštajne podatke i skenirajući mesto odmazde. Ostatak grupe je u Minhen stigao avionom, obučavajući se nekoliko dana u skrovištima glavnog bavarskog grada.
Jedan član urugvajskog olimpijskog tima kasnije je izjavio da je 24 časa pre napada uočio Nazala, ali da nije nikako reagovao, misleći da je zaposleni. Olimpijci Urugvaja i Hong Konga, koji su bili u izraelskom komšiluku, izbavili su se bez posledica.
Spas apartmana 2
Dok su se teroristi namerili na prvi i treći apartman u izraelskom delu Olimpijskog sela, svih pet članova iz apartmana 2 su se spasli bekstvom. Dve sportistkinje, atletičarka i plivačica, bile su smeštene na drugom kraju Olimpijskog sela i nisu doživele tragediju. Među 21 članom sasvim daleko, u Kilu, 700 kilometara od Minhena, bila su dva jedriličara i njihov trener.
Ducijev bunt
Mimo napetosti u Olimpijskom selu, takmičenja su se odvijala nesmetano. Jugoslovenski košarkaši, koji su dve godine ranije u Ljubljani prvi put osvojili svetsku krunu, bili su među favoritima za medalju. Trijumf protiv Italijana u prvom kolu (85:78) opravdao je očekivanja, ali je usledio poraz od Portorika (79:74). Naša reprezentacija je uložila protest pošto je na testiranju ustanovljeno da je suparnički igrač Migel Kol dopingovan. I FIBA i MOK su ostali gluvi na zahtev da se utakmica poništi, pravdajući se još nedovoljno razrađenim pravilnicima o dopingu. Neki naši igrači su gnevno zastupali napuštanje Igara, drugi su bili da se igra dalje iz inata. Najrazočaraniji je bio Ljubodrag – Duci Simonović, tada 23-godišnjak, koji se vratio kući kivan na sve. Jedan od najboljih jugoslovenskih
košarkaša ikada po završetku karijere je o tome objavio kwigu “Olimpijska podvala”. Naši su zauzeli nezadovoljavajuće peto mesto. U poslednjem susretu su ubedljivo savladali – Portoriko (86:70).
