U drevnoj Grčkoj, postojbini olimpijskih igara, razdoblje između dve smotre najspremnijih atleta zvalo se Olimpijada. Trajalo je četiri godine. Kada su se Igre održavale, prekidani su ratovi. Vladao je mir. Moderne igre su obnovljene u Atini 1896. Nisu bile na kraju Olimpijada samo onda kad je u savremenoj civilizaciji prekidan mir.
Olimpizam je ispaštao zbog Prvog i Drugog svetskog rata. Danas, u mirnodobsko vreme, danak je uzelo vojevanje čovečanstva s virusom korona.
Prvi put u istoriji takmičari se neće ogledati u prestupnoj godini već u tzv. prostoj. Tokio je trebalo da bude domaćin Igara XXXII olimpijade 2020, ali je nužda odložila svetkovinu zdravog tela i zdravog duha za ovo leto (23. jul -8. avgust).
U susret Olimpijskim igrama u Sijudad Meksiku 1968. sportska javnost u Jugoslaviji je polagala neskrivene nade u žensku plivačku štafetu 4×100 mešovito. Zvali su je “štafetom snova”. Iz velikih očekivanja izrodilo se ogromno razočaranje. U treptaj oka potonula je u zatvorenom olimpijskom bazenu “Fransisko Markez” (po nacionalnom junaku meksičke istorije). U drugoj kvalifikacionoj trci Zadranka Zdenka Gašparac je u prvoj izmeni plivala leđno, Splićanka Đurđa Bjedov u drugoj prsno, za njom Dubrovčanka Mirjana Šegrt leptir i na kraju Splićanka Ana Boban kraul. Diskvalifikovane su zbog greške one od kojih se to ni u najružnijim snovima nije očekivalo. Šegrtova, najveća plivačka zvezda Jugoslavije, skočila je u vodu za delić sekunde pre nego što je trebalo!
Delić pre Delićeve
Pošto je ta disciplina bila prvog dana plivačkog programa, odlučeno je da se svaka oproba i pojedinačno. Šegrtova je bila finalista i na 100 m slobodno (sedmo mesto) i na 200 m (peto), a Gašparac na 200 m leđno (šesto). Boban (100 m slobodno) i Gašparac (100 m leđno) nisu se domogle odlučujuće trke. Zlato je zasijalo ni od kuda! Đurđica Bjedov, splitska Đuka, načinila je senzaciju na 100 prsno. Postala je pobednica u disciplini koja je u Meksiku i uvedena u olimpijski program, samim tim i prva rekorderka. Kakvo je to čudo bilo i u kakvoj uzbudljivom nadmetanju sećanja je oživela Pančevka Nađa Higl, neočekivana svetska šampionka na 200 m prsno u Rimu 2009, za 32 stotinke brža od drugoplasirane.
Bjedova je dala ohrabrujuće nagoveštaje prvim mestom sa 1:17,7 min. u kvalifikacijama i drugim u polufinalu sa 1:17,1 iza Amerikanke Šeron Vičman, koja je bila glavni favorit sa Galinom Prozumenščikovom iz SSSR, olimpijskom pobednicom i rekorderkom na 200 prsno u Tokiju 1964. Đurđa je u finalu 19. oktobra plivala odsečno i neustrašivo. I iz dišpeta! Najpre nije bila sigurna putnica, a kad je odlučeno da dobije prednost u odnosu na Lidiju Švarc iz Ljubljane, planirana je samo za štafetu. Trijumfovala je sa 1:15,8 min. Sovjetska plivačica je imala 1:15.9, a američka 1:16,1.
Po završetku trke Đurđa je bila u magnovenju. Iz bazena joj je pogled pao na komentatorska mesta na tribinama, gde je čuveni Mladen Delić skakao od sreće. Bio je to znak olimpijskoj šampionki da je zaista olimpijska šampionka, ali Bjedova nije mogla da se otrgne od neverice. Mislila je ono što je Delić u transu izgovorio 15 godina kasnije u dramatičnoj završnici fudbalske utakmice Jugoslavija – Bugarska na splitskom Poljudu: Ljudi moji, je li to moguće?
– Ja? Nema šanse – čitalo joj se sa usana dok je joj je kažiprst išao desno-levo, levo-desno.
Veš mašina za majčicu
U trenucima njene sreće na pobedničkom postolju neupućeni novinari iz drugih zemalja već su saznali da 21-godišnjakinja iz Jugoslavije pliva od 13 godine, da je prvo bila u
POSSK-u, a od 1963. u Mornaru, da studira defektologiju i hrani se u studentskoj menzi, da voli filmove i muziku, da je neudata… I dok je plivala ka slavi, u glavi joj se rojilo šta li njeni u Splitu rade, majka Ana i otac Đuro, koji ju je i plivački usmerio kao trener.
– Sad imam stotinu briga. Moram da smislim šta kupiti majci. Kupiću joj mašinu za pranje veša. Nema smisla da se majčica muči. Tatu volim, on me je naučio da plivam, ali mama je u mom životu nešto posebno. Kad sam pobedila, poslala sam joj telegram – ushićeno je govorila tih dana.
U telegramu, koji je Tanjug poslao u Split, pisalo je:
“Mila moja majčice, mnogo sam sretna. Celo vreme trke sam mislila na tebe. Tvoja Đurđica.”
Njen telegram, ipak, nije prvi koji je stigao u penzionerski stan u Barakovićevoj 49. Čestitku je brzojavom poslao Leon Štukelj, predratni gimnastički olimpijski prvak.
Zlato nije bilo jedina Đurđina medalja u meksičkoj prestonici. U dvostruko dužoj trci prsno kroz četiri dana se domogla srebra. Najbolja je ubedljivo, sa olimpijskim rekordom, bila Vičmanova, a Bjedova je još jednom nadmašila Prozumenščikovu, trećeplasiranu.
Poslednjeg dana oktobra na splitsku rivu se sleglo 100.000 duša iz grada i okoline da pozdrave svoju junakinju. Olimpijska pobednica se u rodni grad vratila sa velikim sombrerom na glavi. Od uzbuđenja uspela je masi da kaže samo:
“Dragi moji Splićani, hvala vam!”
Slom Vere Nikolić
Srednjeprugašica Vera Nikolić, naš jedini svetski seniorski rekorder, držala je najbolje dostignuće na 800 m od trijumfa na Otvorenom prvenstvu Velike Britanije na stadionu u londonskom predgrađu Kristal Palasu, 20. jula 1968. Trčala je 2:00,5 min. S takvim podvigom već je bila viđena za olimpijsku šampionku kroz tri meseca. U polufinalu je pobedila, a u finalu odustala posle 300 m. Od junakinje u očima nacije se srozala u gubitnicu.
– Samo sam slušala “zlato, zlato, zlato”. Sa 20 godina taj pritisak nisam uspela da izdržim. Uplašila sam se da će me, čak i ako budem druga, linčovati. Kada je na otvaranju Igara svirana meksička himna, govorili su da će se za sedam dana tu čuti jugoslovenska posle mog trijumfa. U mene se uvukao strah da ću izneveriti očekivanja. Tako je i bilo – prisetila se jednom Vera svog kraha u Meksiku.
Prva medalja iz Cveletovih bacanja
Jugoslovenski košarkaši su u Meksiku osvojili prvo olimpijsko odličje – srebro. U polufinalu je sa 63:62 savladan moćni SSSR, a dotukao ga je Vladimir Cvetković s linije slobodnih bacanja za 63:60. U ono malo preostalog vremena Sovjetima je dozvoljeno da postignu lak koš (trojka uvedena kasnije). U finalu sa Amerikancima prvo poluvreme je bilo ravnopravno. Nedostižnu prednost su stekli u prvih pet minuta drugog dela za trijumf od 65:50.
