U drevnoj Grčkoj, postojbini olimpijskih igara, razdoblje između dve smotre najspremnijih atleta zvalo se olimpijada. Trajalo je četiri godine. Kada su se igre održavale, prekidani su ratovi. Vladao je mir. Moderne igre su obnovljene u Atini 1896. Nisu bile na kraju olimpijada samo onda kada je u savremenoj civilizaciji prekidan mir.
Olimpizam je ispaštao zbog Prvog i Drugog svetskog rata. Danas, u mirnodobsko vreme, danak je uzelo vojevanje čovečanstva s virusom korona.
Prvi put u istoriji takmičari se neće ogledati u prestupnoj godini već u tzv. prostoj. Tokio je trebalo da bude domaćin Igara XXXII olimpijade 2020, ali je nužda odložila svetkovinu zdravog tela i zdravog duha za ovo leto (23. jul-8. avgust).
Festivalski poduhvati koji su u nacionalnim okvirima naličili drevnim Olimpijskim igrama zabeleženi su u Francuskoj i Engleskoj i pre jednodnevne manifestacije na atinskom trgu 15. novembra 1859. Na marginama Velike buržoaske revolucije (1789-1799) francuska republika, uspostavljena u septembru 1792. umesto ustavne moharhije, imala je svoju olimpijadu. Održana su tri godišnja takmičenja (1796-1798). S one strane Lamanša, nekoliko decenija kasnije, engleski doktor medicinskih nauka Vilijam Peni Bruks (1809-1895) načinio je, ispostavilo se, presudne korake za osnivanje Međunarodnog olimpijskog komiteta (1894) i obnavljanje modernih olimpijskih igara (1896), koje, ipak, nije dočekao. Umro je 10. decembra 1895, četiri meseca pre njihovog otvaranja.
Sportske igre za radničku klasu
U svom rodnom mestu Mač Venloku, gradiću sa oko 3.000 duša u delu Engleske tik uz Vels, osnovao je 1841. Poljoprivredno čitalačko društvo zarad “difuzije korisnih znanja”. Venlok je, inače, bio naziv zvanične maskote Igara u Londonu 2012. Za jednooko biće nadahnuće je nađeno u simpatičnim čudovištima iz istoimenog “Diznijevog” animiranog filma iz 2001. Bruksu, kao društvenom reformatoru, cilj je bio obrazovanje mesnog stanovništva, čiju su većinu činili radnici. Devet godina kasnije, 1850, pokreće olimpijsku klasu.
Pošto je želeo da u svom narodu razvije antički ideal zdravog tela i duha, neumorno se zalagao da se svakom meštaninu omogući sticanje znanja i jačanje umnih kapaciteta i fizičke spremnosti. Organizovana su godišnja takmičenja s novčanim nagradama za najuspešnije, poznata kao Olimpijske igre Venloka (prve održane 22. i 23. oktobra 1850). Tako je običan svet podstican da trenira i vežba. Radničkoj klasi su otvorena vrata sporta, koji je u Velikoj Britaniji pripadao povlašćenoj eliti.
Olimpijska klasa se 1860. izdvojila iz Poljoprivrednog čitalačkog društva. Promenila je ime u Olimpijsko društvo Venloka. Svrha je ostala ista.
Deset funti za Atinu
Bruks je bio oduševljen pregalaštvom Evangelisa Zapasa u postojbini igara. Kao izraz solidarnosti s istomišljenicima u Grčkoj poslao je u Atinu 10 funti, namenjenih pobedniku najduže trkačke discipline. Bila je to najveća novčana nagrada na nadmetanju u grčkoj prestonici 1859, a osvojio ju je Petar Velisarios, Grk iz Smirne, koja je bila u Osmanlijskom carstvu.
Bruks je 1866. organizovao nacionalne olimpijske igre u Kristal Palasu, predgrađu Londona. Uspeh je bio veliki, jer je prisustvovalo 10.000 gledalaca! Doktorov pregorni entuzijazam, kao i sportska dešavanja u Grčkoj, neodoljivo su zainteresovali mladog francuskog barona Pjera de Kubertena (1863-1927), pedagoga, istoričara i mislioca, koga istorija sporta veliča kao oca modernog olimpizma. Uzor mu je bila antička gimnazija u kojoj su istovremeno razvijane intelektualne i telesne mogućnosti učenika. S ubeđenjem je tvrdio da je fizička mlitavost Francuza ključno uticala na sramni poraz u ratu s Pruskom (1870-1871), kojoj je mirovnim ugovorom plaćena velika ratna odšteta i predate oblasti s nemačkom manjinom Alzas i Loren.
Veze između Kubertena i Bruksa su postale tesne. Između njih se vodila prepiska s istim pogledima. Francuski aristokrata je prihvatio poziv engleskog doktora da ga poseti 1889. Boravio je u Mač Venloku nekoliko dana, s oduševljenjem prateći sportska nadmetanja meštana. Po povratku kući objavio je zapažen članak u kojem je na sva zvona hvalio napore svog domaćina.
U nekrologu za saborca je napisao: “Ako olimpijske igre drevne Grčke i dan-danas opstaju, to nije zasluga Grka, nego dr Vilijama Penija Bruksa”!
Bruks je sahranjen u rodnom Mač Venloku, u porti crkve Svete Trojice, preko puta svoje kuće. Posećujući njegov grob 1994, Španac Huan Antonio Samaran, predsednik MOK od 1980. do 2001, je rekao:
– Došao sam da odam počast dr Bruksu, koji je zaista bio osnivač modernih Olimpijskih igara!
Trka starih žena
Discipline na prvim igrama Venloka 1850. bile su mešavina atletike i tradicionalnih seoskih vašarskih veština kao što je nabacivanje beočuga na pobodeni štap. Trčalo se sa preprekama i bez njih, igrali su se ragbi i kriket, vozio se bicikl sa ogromnim točkom i visokim sedištem…
Neka takmičenja su u festivalskoj atmosferi imala i zabavni karekter. Na primer “kolica”: jedan učesnik je držao drugog za noge dok se ovaj na rukama upinjao da prvi prođe kroz cilj. S posebnom pažnjom se pratila trka starih žena. Pobednička nagrada je bila pola kilograma čaja.
Žene, recimo, nisu učestvovale na prvim OI modernog doba 1896. u Atini. To pravo su stekle od sledećih, 1900. u Parizu, takmičeći se u tenisu, golfu i jedrenju.
Odloženo i u Šropšajeru
Olimpijske igre Venloka žive i danas kao godišnje amatersko takmičenje. Održavaju se u oblasti Šropšajer, u kojoj je gradić, a traju devet dana na devet različitih lokacija. Lane je trebalo da budu 134. put, ali su odložene kao i Igre u Tokiju zbog pandemije.
Organizatori u Zemlji izlazećeg sunca su dali zapaženo mesto značaju Venloka za moderni olimpizam. U Englesku su poslali Megan Džefriz, istraživača s Međunarodne akademije za sportske studije Univerziteta Cukuba u Tokiju, koja se vratila s opsežnim radom “Poreklo, temelji i uticaj olimpijskih igara u Venloku”.
