U drevnoj Grčkoj, postojbini olimpijskih igara, razdoblje između dve smotre najspremnijih atleta zvalo se olimpijada. Trajalo je četiri godine. Kada su se igre održavale, prekidani su ratovi. Vladao je mir. Moderne igre su obnovljene u Atini 1896. Nisu bile na kraju olimpijada samo onda kada je u savremenoj civilizaciji prekidan mir.
Olimpizam je ispaštao zbog Prvog i Drugog svetskog rata. Danas, u mirnodobsko vreme, danak je uzelo vojevanje čovečanstva s virusom korona.
Prvi put u istoriji takmičari se neće ogledati u prestupnoj godini već u tzv. prostoj. Tokio je trebalo da bude domaćin Igara XXXII olimpijade 2020, ali je nužda odložila svetkovinu zdravog tela i zdravog duha za ovo leto (23. jul – 8. avgust).
Berlin je bio određen za domaćina 1916, ali te Igre nisu održane zbog Prvog svetskog rata. Iako je posle njega Nemačka promenila državno uređenje (car abdicirao, uspostavljena Vajmarska Republika), poražena sila je morala da plati danak i na sportskom polju. Bila je izopštena iz međunarodnog olimpijskog pokreta. Zabranjeno joj je da učestvuje u Antverpenu 1920. i Parizu 1924. Budući da se francuski baron Pjer de Kuberten, najžustriji pregalac za obnovu Olimpijskih igara 1896, zalagao za strogo odvajanje sporta od politike, Nemačkoj je popušteno pa se vratila 1928. u Amsterdamu. Tri godine kasnije, na sesiji MOK u Barseloni, biralo se ko će biti domaćin 1936. Berlin je pobedio upravo Barselonu, a sva je prilika da su za takvu odluku presudne bile zaoštrene unutrašnje političke prilike u Španiji.
Novi Rim
Međutim, dve godine kasnije, 1933, na vlast u Nemačkoj dolazi Nacional-socijalistička partija na čelu s Adolfom Hitlerom. Vođa Trećeg rajha nije video smisao u olimpijskim igrama na nemačkom tlu, pošto ih je smatrao izumom Jevreja i masona. Zagovarao je da arijevski sportisti kao viša sorta ne bi trebalo da se nadmeću s inferiornim narodima. Hitler je u krajnjem razmišljao da se odrekne Igara i da ih prepusti drugima. Tome se oštro usprotivio Jozef Gebels, “alfa i omega” firerove beskrupulozne propagande. Pridobio ga je uveravanjem da bi Igre mogle biti moćno sredstvo za isticanje nemačke izuzetnosti u očima čitavog sveta. Po Gebelsovom mišljenju, OI u Berlinu je trebalo da pokažu novu Nemačku, zemlju sa snažnim narodom i vođom koja teži miru. Pozitivna slika je trebalo da bude izlaz iz izolacije i mamac za uspostavljanje ekonomskih kontakata za priliv preko neophodnog kapitala.
Da bi sportska svetkovina u Berlinu bila najbolja u istoriji, Hitler je povećao budžet s tri miliona rajhsmaraka na 20. Umesto obnove stadiona spremljenog za nesuđeno takmičenje dve decenije ranije, prišlo se izgradnji monumentalnog objekta sa 86.000 mesta i još koječega. Guber je bio mali. Samo za stadion je trebalo 77 miliona maraka, pošto su, u zanesenosti da Berlin izgleda kao novi Rim, dovlačeni prirodni kamen i mermer. Simbol Igara bilo je 10 tona teško zvono od četiri metara na kojem je urezana poruka: “Pozivam mladost celog sveta.”
Zaboravljena Kristalna noć
Organizacija je poverena publicisti i teoretičaru sporta Karlu Dimu. Iako po nekima nije bio pouzdan zbog jevrejske žice na ženinoj strani, postao je ključna figura u ideološkoj komponenti Igara, najtešnje sarađujući s Gebelsom. Ideja je bila da se drevna Grčka, postojbina igara, sa svojim antičkim idealima poveže s veličinom Trećeg rajha.
Leni Rifenštal, nemačka filmejkerka svetskog glasa, i ranije uključena u propagandi na filmskoj traci, dobila je veliki novac za snimanje filma pod nazivom “Olimpija”. Taj poduhvat je bio pionirski u mnogim tehnikama sportskog snimanja.
To su bile i prve televizijski prenošene Igre. Nemačka pošta, koristeći opremu kompanije Telefunken, emitovala je više od 70 sati programa za područje Berlina i Potsdama u brandenburškom regionu. Da bi dok traju OI sa sebe sprala beleg antisemitske nacističke diktature, Nemačka je smanjila antisemitsku retoriku. Kad je predsednik MOK Anri de Baje-Latur stigao u Nemačku, ukazao je Hitleru da oči bodu antijevrejski slogani i plakati (Kristalna noć, pogrom Jevreja širom zemlje, bila je nepunu godinu ranije).
– Kad dođete u posetu, ne učite vlasnike kuće kako da je čuvaju, zar ne? – obratio mu se Hitler.
– Izvinjavam se, kancelare, ali kada se na stadionu pojavi zastava s pet olimpijskih krugova, to više nije Nemačka nego Olimpija, a mi smo gazde u njoj – nije se dao Belgijanac.
S berlinskih ulica su uklonjeni antijevrejski grafiti. Medijima je zabranjeno objavljivanje neprikladnih sadržaja o tom narodu, a nemačkom stanovništvu je sugerisano da se uzdrže od kritika.
Tragična sudbina Helene Majer
Nemicu Helenu Majer su proglašavali za najbolju mačevalku svih vremena. U Amsterdamu 1928. je uzela zlato. Iako je bila i višestruka državna prvakinja, kao Jevrejka je prisiljena da 1933, po dolasku nacista na vlast, ode u SAD. Budući da je lažna slika Hitlerove olimpijade pravljena s prihvatanjem Jevreja, vratila se u nemački tim za Igre u Berlinu 1936. Najsjajnije odličje nije sačuvala (srebro), a na ceremoniji dodele medalja uputila je s podijuma nacistički pozdrav s ispruženom rukom.
Onima koji su je smatrali oportunistom pravdala se da je to morala da učini da bi zaštitila najbliže. Drugi su u njoj videli tragičnu figuru koju je zloupotrebio ne samo Hitlerov Rajh nego i MOK i Olimpijski komitet SAD da bi igre bile održane kao da je Nemačka najprimerenija zemlja.
Posle Berlina se vratila u SAD. Američko državljanstvo je dobila 1941.
Junak Džesi Ovens
Junak Igara bio je tamnoputi američki atletičar Džesi Ovens (1913-1980), koji je osvajanjem zlatnih medalja na 100, 200, u štafeti 4×100 i u skoku udalj (samo Karl Luis to ponovio 1984) srušio Hitlerov mit o arijevskoj superiornosti. Pogotovo zato što je u finalu nadmašio domaću uzdanicu Luza Longa, drugoplasirnog sa devet centimetara kraćim skokom.
Hitler, koji se rukovao sa svim pobednicima, Ovensu nije pružio ruku posle trijumfa na 100 m, što je kraljica “kraljice sportova”. U nastavku takmičenja prekinuo je s tim činom svog ukazivanja počasti. Ovens je govorio da, naprotiv, nije ljut na nemačkog vođu. Bio je kivan na svog predsednika, pošto mu Franklin Ruzvelt nije uputio ni telegram.
