U drevnoj Grčkoj, postojbini olimpijskih igara, razdoblje između dve smotre najspremnijih atleta zvalo se olimpijada. Trajalo je četiri godine. Kada su se igre održavale, prekidani su ratovi. Vladao je mir. Moderne igre su obnovljene u Atini 1896. Nisu bile na kraju olimpijada samo onda kada je u savremenoj civilizaciji prekidan mir.
Olimpizam je ispaštao zbog Prvog i Drugog svetskog rata. Danas, u mirnodobsko vreme, danak je uzelo vojevanje čovečanstva s virusom korona. Prvi put u istoriji takmičari se neće ogledati u prestupnoj godini već u tzv. prostoj. Tokio je trebalo da bude domaćin Igara XXXII olimpijade 2020, ali je nužda odložila svetkovinu zdravog tela i zdravog duha za ovo leto (23. jul – 8. avgust).
Želja da ponovo zažive Olimpijske igre kao neotuđiva baština grčkog naroda rođena je u – “Razgovoru mrtvih”! Tako se zvala poema Panajotisa Sucosa (1806-1868), najznačajnijeg helenskog pesnika svog vremena, jednog od rodonačelnika novogrčkog romantizma. I on je u duhu tog kulturno-političkog pokreta bio ponesen nacionalnim nabojem, koji je kod Grka dostigao vrhunac u ratu za nezavisnost od Otomanske carevine između 1821. i 1832. Kada je na Londonskoj konferenciji 1832. priznata samostalna Grčka, Sucos se iz izgnanstva, koje je proveo u Bukureštu i Parizu, vratio u otadžbinu. Pošto je bio novinar, pokrenuo je list “Sunce”, čiji je simbolični naziv ukazivao na novu zoru nacije. Išao je za namerom da usadi antičku tradiciju u mladu državu.
Stihovi opominju
Otuda se u mnogim njegovim poetskim delima pominju Olimpijske igre kao ogledalo starogrčke civilizacije i kulture. Svoj san o obnovi narodne sportske manifestacije, koju je kao pagansku 394. zabranio Teodosije Prvi, poslednji imperator ujedinjenog Rimskog carstva, Sucos u “Razgovoru mrtvih” sanja kroz zapažanja Platonovog duha. Veliki filozof, svedok drevnih olimpijada, dvadeset i nešto vekova posle svog života prekorno pita pokolenje:
– Gde su vam teatri i mermerni kipovi? Gde su vam Olimpijske igre?
Sucos se odvažio i na konkretan korak. U pismu ministru unutrašnjih dela Joanisu Koletisu 1835. predložio je da se 25. mart proglasi za nacionalni praznik i da se svake godine uveličava nadmetanjima kojima bi bile oživljene Olimpijske igre. Njegov predlog o Danu nezavisnosti prihvaćen je bez oklevanja. Ove godine je obeleženo dva veka od početka otpora protiv Osmanlija.
Ideja o obnavljanju Igara primljena je s odobravanjem i kod prvog grčkog novovekovnog kralja Ota Fridriha Ludviga, nemačkog princa od Bavarske, koga su Velika Britanija, Francuska i Rusija postavile za monarha 1832, u njegovoj 17. godini. Od reči se, ipak, nije odmaklo.
Džaba sinu Parnasa opominjući stihovi i pusti snovi. Sucos je ostao usamljen u svom vizionarskom naumu, ali je doživeo novo pregnuće.
I sport i privreda
Dve decenije posle njegovog uzaludnog pisma državi pojavio se Evangelis Zapas (1800-1865), veliki rodoljub, major u ratu za nezavisnost i učesnik značajnih bitaka s Turcima, a uz to jedan od najimućnijih ljudi svog doba u Evropi. Pošto je već u emigraciji u Rumuniji s blagonaklonim zanimanjem gledao na Sucosove napore, finansijska moć mu je omogućila da nađe kanale do kralja. Pisao mu je početkom 1856. s ponudom da bude pokrovitelj novih OI i da obezbedi novčanu nagradu za pobednike.
Njegov predlog je imao i opoziciju. Neki vodeći grčki političari držali su da je nasleđe predaka nepodesno za moderno vreme. Taj svojevrsni protivsportski tim, predvođen ministrom unutrašnjih poslova Aleksandrom Rizosom Rangvisom, zalagao se da za Zapasove nemale pare bude upriličena industrijska i poljoprivredna izložba, a ne besmisleno takmičenje atleta.
– Ideja je sjajna, ali sam mu predočio da su se vremena promenila. Danas se narodi ne takmiče u tome ko će imati najbolje trkače nego ko će svetu da podari šampione u industriji, poljoprivredi i ručnoj radinosti. Danas su nam potrebne industrijske olimpijske igre – bilo je Rangvisovo ubeđenje u svetlu zamaha sveopšteg razvoja u Evropi u drugoj polovini XIX
veka.
Država je ćutala, a Sucosa su zasvrbeli prsti. Objavio je podupirući članak s ciljem da Zapasovo mecenstvo stekne veliki broj poklonika u javnosti. Urodilo je plodom. Kralj se najzad odobrovoljio. Načinio je dogovor i sa sportom i sa privredom. Uglednom grčkom bogatašu je dopušteno da bude pokrovitelj nadmetanjima koja su na trgu u Atini održana 15. novembra 1859. jednovremeno sa sajmom industrijskih dostignuća. Takmičenje nije imalo međunarodni, već samo nacionalni karakter. Učestvovali su Grci iz matice i grčkih krajeva koje je još zaposedala turska uprava.
Bile su to prve olimpijske igre s antičkim korenima u svojoj postojbini, preteča moderne olimpijade obnovljene 1896.
I Karađorđe u tajnom društvu
S idejom dizanja ustanka za nezavisnost Grci u izgnanstvu su 14. septembra 1814. u Odesi osnovali tajnu organizaciju Filiki eterija (Društvo prijatelja). Njoj je, kada je dignuta buna 1821, pristupio Zapas. Ruski konzulat u Jašiju, gradu koji je danas uz granicu tzv. rumunske Moldavije s Moldavijom, bio je od aprila do juna 1817. praktično glavni štab Eterije, pošto je njim rukovodio Jorgos Levendis, Grk s Peloponeza. Tada je član postao Karađorđe, jer je društvo doznalo da boravi u Besarabiji i da nije odustao od velikih nacionalnih planova.
Posrednik u povezivanju Levendisa i Crnog Đorđa bio je Jorgos Olimpios, ranije učesnik srpskog ustanka na čelu grčkih dobrovoljaca, pobratim Hajduk Veljka. Levandis je Karađorđu dao novac i izradio mu je lažnu putnu ispravu pod tuđim imenom da bez problema prođe austrijsku teritoriju i vrati se u Srbiju u julu 1817.
Drevne olimpijade
Drevne olimpijske igre su održavane od 776. godine pre nove ere do 393. godine naše ere u svetilištu Olimpija na Peloponezu, po kojem su i dobile ime. Za to vreme bila su 292 četvorogodišnja ciklusa (olimpijada), a rimski imperator Teodosije Prvi ih je zabranio 394, u prvoj godini 293. olimpijade.
