Opisati Dajerovu kao oličenje zla ne bi bilo preterivanje. Procenjuje se da je od 1860-tih godina do smrti 1896. ubila najmanje 400 beba.
Najčešće bi ubedila neudate i siromašne mlade majke da joj povere dete na brigu u zamenu za novac. Obećavala im je da će njihovoj deci pružiti bolji život, a umesto toga bi ih zadavila krojačkim metrom i bacila u reku Temzu.
Njena prva “fabrika za ubijanje” bilo je prihvatilište za neudate trudnice u predgrađu Bristola. Tamo je brinula o očajnim majkama koje nisu imale kuda da odu i obećavala da će im, u zamenu za novac, zbrinuti decu, koju je kasnije ubijala. Bilo je to krajem 1860-tih godina.
Sledećih deset godina vodila je agenciju za smeštaj dece u porodicama. Bebama je davala jake opijate da bi ćutale i polako ih izgladnjivala do smrti. Međutim, uhvaćena je na delu i uhapšena. Nažalost, odslužila je svega šest meseci u zatvoru, pošto je osuđena samo za zanemarivanje novorođenčadi.
Pravila se da želi da usvoji dete
Kada je izašla iz zatvora, Dajerova je pokrenula poslednji i najfatalniji posao u Redingu, u Londonu. Objavljivala je fiktivne oglase parova koji su navodno želeli da usvoje dete. Mnoge majke vanbračne dece javljale su se na oglase.
Ovoga puta više nije polako ubijala decu, već ih je odmah davila i bacala u reku.
Uhapšena je kada je na obalu izbačeno telo novorođenčeta uvijeno u papir, na kojem je bila vidljiva njena adresa. Amelija Dajer je uhapšena, a reka pretražena. Tada je pronađeno još pet ubijenih beba. Policija, koja je pretražila njenu kuću, saopštila je da je sve mirisalo na trulo meso i da je po celoj kući bila razbacana odeća za bebe.
Dajerova je proglašena krivom i obešena u zatvoru Njugejt 1896. godine. Novinari su je nazivali “Tvorcem anđela”.
Posle njene smrti zakon o usvajanju u Velikoj Britaniji revidiran je kako se ovakvi zločini više nikada ne bi ponovili.
