– Ovog leta nam se rodio Miloš. On je naše sedmo unuče, a drugo dete našeg sina Dragana i snahe Monike – kaže srećna baka Olga dok grli Miloševu sestricu Nadu i pogleda na unuka koji mirno spava okružen ljubavlju najbližih.
Olga i Bogoljub ne mogu da kažu koje im je unuče veća radost. Za svakoga imaju mesta i u srcu i u kući gde se brojna porodica često okuplja.
– Dolazimo u našu crkvu redovno. Tako smo učili našu decu, a sada oni prenose na svoju. Miloš je za svojih par meseci života već dva puta bio u našem hramu Svetog Georgija i svaki put je mirno spavao, što je potvrda da mu ovde sve prija – kaže Bogoljub, koji smatra da je važno deci prenositi svoju veru, jezik i kulturu da znaju svoje poreklo i korene ma gde na kugli zemaljskoj živeli.
