Izbori u Poljskoj relaksirali su birokrate u Briselu jer je pobeda Građanske platforme Donalda Tuska Trećeg puta i Levičara garant da se politika te zemlje prema ratu u Ukrajini neće menjati.
Kada je pre nekoliko nedelja relativnu pobedu na slovačkim izborima odneo proruski kandidat Robert Fico, u političkim krugovima zvaničnog Brisela zavladao je osećaj zabrinutosti.
Nakon Mađarske, čiji premijer Viktor Orban otvoreno stoji na strani Rusije, otvorila se realna mogućnost da još jedna zemlja na istoku Evropske unije promeni politički kurs.
Još veću zabrinutost od moguće slovačke promene kursa izazivali su, u to vreme nadolazeći, parlamentarni izbori u Poljskoj. Kada je početkom ove sedmice postalo jasno da će demokratske i proliberalne snage u Poljskoj biti, ipak, dominantna politička sila u zemlji – mnogi su odahnuli.
Strah da se istok EU politički i sentimentalno pomera prema Rusiji je splasnuo. Ako je suditi po kontinuitetu politike i parlamentarnoj snazi pobednika, Poljska ostaje na kursu Evropske unije, posebno u odnosu prema Rusiji, što je trenutno najvažnije zajedničko spoljnopolitičko pitanje EU.
Opozicija ima većinu
Kada je izborna komisija Poljske objavila službene rezultate izbora, odmah je bilo jasno da opozicione stranke imaju većinu u parlamentu.
Nakon obrade svih glasačkih listića, izvesno je da, sa 248 mesta u donjem domu, Građanska platforma Donalda Tuska Treći put i Levičari mogu da uspostave novu vladu Poljske.
Iako je Pravo i pravda (PiS) Jaroslava Kačinjskog osvojio najviše mandata, izvesno je da će, posle osam godina, otići u opoziciju. Stranke okupljene oko Građanske platforme imaju većinu i u Senatu – 66 od stotinu mesta.
Očekivani politički „prevrat“, jasno je sada, nije se desio i Poljska, na veliko olakšanje briselske administracije, ostaje saveznik u konfrontaciji sa Rusijom i važna karika u pružanju sveobuhvatne pomoći Ukrajini.
Ipak, zabrinutost evropskih birokrata i zapadnih analitičara možda je bila prenaglašena, objašnjava politički analitičar Denis Avdagić, koji kaže da je i dosadašnja vlast u Varšavi imala jasan stav o zbivanjima u susednoj Ukrajini.
– Bilo je izuzetno mala šansa da dođe do prevrata po pitanju odnosa prema ukrajinskom pitanju zato što je i do sada vladajući PiS bio tu veoma rezolutan i najveći saveznik ukrajinskog pitanja, možemo reći na tlu Europske unije – kaže Avdagić.
“Neiskustvo ukrajinske diplomatije”
Razmirice koje su se javile proteklih meseci na relaciji Varšava – Kijev Avdagić ne pripisuje nekom dubinskom političkom razmimoilaženju već pre „neiskustvu ukrajinske diplomatije”.
– Ono što je došlo, ti “mali” nesporazumi, možemo pripisati delom neiskustvu ukrajinske diplomatije pogotovo u ratnom smislu, neiskustvu diplomatskog komuniciranja. S druge strane, trebalo je uzeti u obzir napetosti poljskih izbora. Ovo što se dogodilo će biti jako pozdravljeno u briselskim krugovima i među strankama koje čine većinu u Evropskom parlamentu. Uostalom, Tusk dolazi iz evropskih narodnjaka, stranke koja je ključna za Evropsku komisiju i Evropski parlament – kaže Avdagić.
Taj proruski sentiment, pojašnjava Avdagić, sveden je, u političkom smislu, na jednu političku partiju. Osim toga, ruski sentiment u Poljskoj gotovo je nepostojeći. Ono što postoji, dodaje, jeste jak antiruski osećaj.
– Mislim da je u Poljskoj praktično svedeno na jednu stranku, koja nije prošla dobro koliko je trebalo i to je otprilike to što se tiče ruskog sentimenta. U Poljskoj nema tog sentimenta. Možda je bilo priče oko toga da ne treba u toj meri pomagati Ukrajini ili da to “nije možda naš rat”, ali nema ruskog sentimenta – navodi analitičar.
Izraženiji je antiruski sentiment
Poljski osećaji više su usmereni u drugom pravcu i to u velikim razmerama.
– Naprotiv, to je nešto sasvim drugo, što je vrlo izraženo, a to je antiruski sentiment. Ko god je pričao sa Poljacima koji su uključeni u političko-društvene sfere mogao je bar jednom da čuje: “mi pod rusku čizmu nećemo nikad više”. Mislim da je to nešto sa čime bih opisao veliku, tročetvrtinsku većinu tog društva i kako je ono zapravo usmereno – kaže Avdagić.
